Европска унија је као новогодишњу честитку влади Косова донирала 70,5 милиона евра. Тако пуних џепова Приштина ће у наредну годину ући поприлично растерећена од дугова, али не и унутарполитичког раскола и могућег новог глобалног распореда карата од кога Приштина стрепи.
Наиме, политичке прогнозе за Косово и жеље владајуће структуре се умногоме разликују. Једно је, међутим, по свим проценама извесно, а то је да ће Косово на парламентарне изборе и то већ у првој половини 2017. Опозиција и власт по овом питању никако нису сагласне. Није ни међународна заједница баш расположена да дође до избора, али ситуација је на терену до те мере усијана да ће пре пристати на изборе него на сукобе.
„Упућени у политичке токове у Приштини кажу да код великог дела опозиције постоји, како кажу, оправдани страх да би се политика света према Косову могла драстично променити, па у том смислу верују, да је досадашња гарнитура власти на Косову „најгора могућа варијанта“, која је могла да се задеси на челу Приштине ако заиста дође до промене у односима неких држава према Косову.
„Цео свет је дуже од деценије уложио труда и рада — о парама и да не причамо, да би Косово постало држава. Међутим, уместо да се уозбиљи Приштина у свету оставља утисак „недоношчета“ јер, реално, урадила је мало тога од онога што је од ње очекивала међународна заједница. Када то кажем, не мислим уопште на бриселске преговоре, већ на обавезе Приштине које нису испуњене — од специјалног суда за ратне злочине, па до сузбијања корупције и уређивања локалне и сваке друге управе“, објашњава у неформалном разговору саговорника Спутњика из политичких структура Приштине.
Он наводи да се у глобалном поретку десио један својеврстан „пуч“, кога власт у Приштини нити је свесна нити је припремљена за њега.
„Талас нове светске политике брзо ће запљуснути и Косово, а са лидерима који не знају у политичком смислу да раде ништа друге него само да извршавају наређења, која притом иду на штету самог Косова није оно што нама треба. Већина наших лидера има, да се тако изразим, ’крви на рукама‘, а нова светска елита са таквима не жели да се рукује. Нама треба свежа политика која неће бити оптерећена прошлошћу и која неће имати проблем да преговара са свима који Косову могу да помогну да коначно постане самостално. Притом, верујем да се Косово одужило својим пријатељима у Вашингтону за подршку, кроз разноразне начине, што се тиче Балкана, и да је сада време да се карте ставе на сто“, каже он.
То стављање карти на сто, по његовим речима, значило би отворен наступ Приштине пред Уједињеним нацијама за коначно међународно признање и приступање овој организацији.
„За тако нешто потребна вам је помоћ не само Америке већ и других светских сила. Дакле, потребан је нови лидер, који би без терета на раменима могао да седне за сто и да отворено о овом питању разговара и са Русијом, и са Кином, и са другим чланицама Савета безбедности Уједињених нација“, верује наш саговорник.
Таква фигура тренутно не постоји у званичном политичком животу Приштине, па је убеђен да би нови избори успели да мало измешају политичке карте. Косово мора да покаже да може да води самосталну политику. Грађанима је доста економске несигурности и корупције. Нове генерације су стасале на Косову и оне не желе да испаштају због онога што је било пре 20 година. Такође, Приштина је тај кредит давно потрошила тако да више није довољно да упре прстом у Београд, па да јој све буде опроштено.
Једно од имена које се у последње време највише помиње на Косову као политичка фигура која би могла да преузме политичко кормило Приштине је Баџет Пацоли.
Овај бизнисмен је на Косову изградио више објеката и отворио више радних места за грађане него што је то урадила сама влада у Приштини. Грађани због тога имају наклоност према њему, а и у међународним водама га виде као погодну личност јер има везе на све стране. Проблем је „Самоопредељење“ Аљбина Куртија, јер по тренутним истраживањима ова странка се по јачини налази на другом месту.
„Странаке Исе Мустафе и Пацолија би могле да направе владу која би Косову могла да пружи будућност. Међутим, проблем је Курти, који ужива највеће поверење код грађана. Тачијева странка није више тако популарна, као ни он сам, а и може се очекивати да после завршетка председничког мандата Тачи оде у политичку пензију“, истиче наш саговорник.
Ипак, на једно питање готово све албанске политичке партије имају исти поглед: положај Срба у овим албанским опсервацијама не разликује се много од третмана који тренутно уживају на Косову и Метохији.
