Година друга.
Порасло дете, баш се осамосталило. Толико је Спутњик за кратко време ојачао да је чак Европски парламент морао да усвоји резолуцију којом га изједначава са ДАЕШ-ом. Тако млад, а већ терориста. Још потпуније: терориста-пропагандиста. Не признајемо.
Мука је то преголема, кад лаж не може да вас спаси од проблема. Њихова. И мука и лаж.
Ако пак нас питате, добра година. Одлична берба. Број вас који сте нас читали, слушали и гледали рапидно се повећао.
Можда ће звучати нескромно, али верујемо да је разлог за то што смо и ове године „Говорили оно што други прећуткују“.
Најбитније, данашњег човека и читаоца можете завести једном, можете га преварити неколико пута, али га не можете замајавати две године. Ма шта о томе мислили сви они који себе сматрају јединим чуварима раног јављања и обавештавања и власницима тапије на истину — публика је та која даје последњи суд.
Стање на терену, кад-тад, несумњиво покаже где је сунце.
Због тога и постојимо, да понудимо избор. Да се истина не види само очима Запада. У супротном, само би из Алепа долазиле фризиране вести, полуинформације, очигледне неистине. И дође (изгледа) мир у Сирији.
Што се Србије тиче, и ове године смо један од најцитиранијих медија, готово једини медиј са дневном продукцијом анализа и истраживања, и медиј који је почео све више да смета појединим деловима јавног мњења који себе сматрају апостолима демократије, док легитимизују НАТО агресију. И то бележимо као успех. Додатни доказ да чинимо праву ствар.
Од европске војске неће бити ништа. До даљег. Од Црне Горе у НАТО-у, исто до даљег. Косово и Метохија је и овако Србија, али га Трамп (нажалост) неће учинити српскијим.
Кинези, до неба им хвала, свим грађанима оставили доста пара и у новчаницима и у државном буџету преузимањем Железаре Смедерево. Ако и не буде добитка, неће бити трошка.
Чекају нас избори на пролеће. Не бојте се, горе бити неће. Сви до сад (само)истицани кандидати нуде ратлук и рахатлук и шаком и капом. Дакле, барем о томе не морате бринути.
Богољуб Карић стигао у Србију. Миру Марковић жељно очекујемо.
Била је и ово година у којој је Србија одстала без глумца Драгана Николића, а можда је са њиме умро и урбани дух (Београда). Отишао је и његов колега Велимир Живојиновић, човек који је од Кораћице до слободе константно ишао дигнуте главе.
У кошарци је репрезентација опет била она којом се Србија поносила. Ана Ивановић прекинула каријеру. У преводу, сад се више неће формално водити да игра тенис, већ га стварно неће играти. Фудбал да не помињемо. Нека га.
Желимо вам да будете:
Упорни као Богољуб Карић.
Виспрени као Милош Теодосић.
Непоколебљиви као што је био Бата.
Бирајте коме верујете.
Живите. Преживљавање није избор.
