Раније је британски министар спољних послова Борис Џонсон назвао руског председника Владимира Путина „међународним изгнаником“, а амерички председник Барак Обама предвидео је Москви „сиријски муљ“. Споразум „тројке" Русије, Ирана и Турске о прекиду ватре у Сирији указао на неуспех тих предвиђања и показао да на Блиском истоку командује Русија, а не Америка, сматра колумниста Патрик Винтур.
Многи с правом упозоравају да је, судећи по досадашњем искуству, примирје у Сирији нестабилно и не доводи до мировних преговора, истиче Винтур. Међутим, мировне иницијативе Русије и Турске имају повољне основе. У овој ситуацији комбинују се четири кључна фактора: становништво Сирије исцрпљено ратом, постоји одлучујућа промена у војној равнотежи, разрађене су улоге кључних играча и састави дипломатских алијанси.
Војни однос снага променио се након пораза побуњеника на истоку Алепа, сматра новинар. Важне промене на дипломатском пољу могле би да донесе избор Доналда Трампа за америчког председника: врло је вероватно да ће републиканац играти на подршку Башара ел Асада, а не на помоћ побуњеницима. Осим тога, највећи противник сиријског режима, Турска, одлучила је да подржи Русију.
У овој ситуацији борци ће моћи да се ослоне на сопствене снаге и земље Персијског залива, што им не обећава велику перспективу, јер Саудијска Арабија, знајући цену рата у Јемену, неће кренути у војну интервенцију у одсуству Америке.
Русија добија дипломатске и економске наклоне од традиционалних америчких савезника у региону, инвестиције Катара који је уложио у акције „Росњефта“ упркос чињеници да се руска компанија налази под америчким и европским санкцијама.
„Нову страницу у односима са Москвом спреман је да окрене и Египат. На тај начин многе старе препреке на путу ка свету нестају пред нашим очима“, истиче аналитичар.
Међутим, то још увек не значи да ће Русија лако ставити тачку на врло конфузан грађански сукоб, указује колумниста. Постоји много препрека које тек треба превазићи. На пример, Турска наставља да инсистира на оставци сиријског председника, па ће Москва морати да за преговоре пронађе формулу по којој ће одлука о судбини Асада бити одложена. Осим тога, преговарачима тек предстоји да утврде кога ће од побуњеника да позову за преговарачки сто и да ли ће да позову Саудијску Арабију, која је завађена са Ираном.
Колумниста даје свој сценарио догађаја: Москва предлаже председнику Турске Ердогану договор — прилику да устане против Федерације Курда на северну Сирије у замену за заузимање Алепа од стране владиних снаге. Саме Курде највероватније неће позвати за преговарачки сто и онда би они, пошто су савезници Сједињених Америчких Држава, могли да схвате да Барак Обама много боље говори о томе како преуредити свет него што га мења у пракси. Након ових пертурбација створиће се вакуум који ће заузети Русија.
