Напад у новогодишњој ноћи у клубу у Истанбулу, терористички напад камионом у Берлину, убиство руског амбасадора у Анкари — напади су који су ужаснули свет и последњих недеља пунили новинске ступце. Међутим, оно што се ређе чује је чињеница да су у последњих годину дана полицијске снаге у Немачкој, Француској и Аустрији ухапсиле више малолетника који су припремали терористичке акте.
Према писању немачких медија, дванаестогодишњи дечак из Лудвигшафена планирао је да на божићној пијаци активира бомбу са ексерима. Медији га описују као радикализованог дечака ирачког порекла, који је планирао да се након напада придружи ДАЕШ-у (Исламској држави). Верује се да је овај дечак најмлађа особа у Европи која је ухапшена због сумње да планира терористички акт. Међутим, он није једини.
У јужној немачкој провинцији Баден-Виртемберг, два дечака од 15 и 17 година ухапшена су због сумње да су припремали оружане нападе на неколико локација у близини Франкфурта и покушавали да у ту сврху набаве оружје. Француске власти су септембра прошле године ухапсиле три петнаестогодишња тинејџера, који су такође били повезани са џихадистима и планирали терористичке нападе. У Аустрији, четворо шеснаестогодишњака бавило се регрутовањем својих вршњака у име исламиста, и такође су планирали терористичке нападе.
Да ли Европи прети терор „деце џихада“ и да ли су деца најјаче оружје у рукама радикалних исламиста?
Џевад Галијашевић, стручњак за тероризам за Спутњик објашњава да су „деца џихада“ топовско месо терористичких организација и њен необразовани терористички инструмент.
„’Деца џихада‘ су обично објекат, они су злоупотребљени јер немају изграђене системе вредности, нити икакав вредносни суд. Код њих не постоји никакав морални концепт осим оног који им је надахнуо радикални панисламизам, односно та идеја да с једне стране, као млади људи, ураде нешто спектакуларно, а са друге — да то ураде у име ислама“, каже Галијашевић.
Он напомиње да у хијерархији терористичких организација, Ал Каиде, Нусра фронта или ДАЕШ-а не постоје малолетници нити деца која на било који начин управљају војним јединицима било које терористичке организације.
„Они су жртве које су злоупотребљене, које су спремне да ставе прслуке бомбаша-самоубица и да изазову страхоту својим терористичким чином управо зато што је упитно колико су уопште свесни онога што раде. То је код деце највећи проблем — чињеница да су она неосвешћени социјални елемент, а једина социјална ћелија за коју они знају је исламистичка структура која их упорно усмерава у правцу саможртвовања и убијања у име погрешне интерпретације ислама. Дакле, као извршиоци терористичких напада деца су врло опасна, јер је реч о младим људима који очигледно нису имали адекватно породично образовање, који су препуштени тој исламистичкој структури и такозваном исламског учењу, које нити је официјелно, нити је хумано“, објашњава Галијашевић.
Како каже, таква деца заиста представљају највећу претњу у смислу извођења терористичких аката, јер немају изграђена морална ограничења да није у реду да убијају и нису свесни да нема ислама који прописује убијање невиних људи и да такав ислам не постоји.
И психолог проф. др Жарко Требјешанин за Спутњик каже да је ДАЕШ познат по томе да користи малолетне дечаке и девојчице као војнике или бомбаше-самоубице, а да екстремисти смишљају све новије и теже препознатљиве облике терора.
„Ово је можда и најопаснији вид тероризма јер се на децу најтеже сумња. То је једна од најстрашнијих злоупотреба деце, јер је очигледно да они од њих праве фанатике и шаљу их као живе бомбе да врше терористичке нападе. Децу није тешко радикализовати, тим пре јер их врбују из сиромашних породица, породица које се осећају инфериорно, запостављено у друштву и ако им нешто обећате, то се врло лако прима. Нудите им идеологију да је то некаква битка за правду, битка против злочинаца и тако даље и то, нажалост, успева“, каже Требјешанин.
На питање колико је безбедносним службама у Европи тешко да открију децу — потенцијалне терористе, Џевад Галијашевић каже да је, нажалост, приметно одсуство квалитетног поступања обавештајних и безбедносних структура у оваквим случајевима.
„Центри за социјални рад не могу да делују према овој деци јер су друштва која их образују прилично тајна. Улога друштва неодвојива је од самих безбедносних агенција, које очито нису дорасле овом задатку. Ми имамо посла са ризичном безбедносном структуром, са изманипулисаним младим људима и онима који врше ту манипулацију. Проблем је што безбедносне структуре, на пример у БиХ, не спречавају ту врсту пропаганде радикализације која се готово јавно одвија у муслиманским заједницама, нити пропаганде која је јасна и отворена путем друштвених мрежа и појединих часописа, а не спречавају ни финансирање тих активности које јесу израз радикализма и насилног екстремизма“, закључује Галијашевић за Спутњик.
