1. Колико је сати?
Од августа 2015. Северна Кореја живи у својој временској зони. Успостављањем „времена Пјонгјанг“, што је УТЦ +8.30 искоренила се заоставштине јапанског колонијалног периода.
Ово није једини временски податак који се разликује од остатка света: Пјонгјанг користи такозвани џуче календар, који је исти као грегоријански календар, осим у чињеници да је за почетну годину узета година рођења Ким Ил Сунга, 1912. Дакле, 2017. година по џуче календару је 106.
2. Висина није битна
Севернокорејци рођени после Корејског рата у просеку су пет центиметара нижи од Јужнокорејаца. Постоји објашњење: након рата већина грађана ове земље гладовала је или патила од неухрањености.
3. Школовање
Пјонгјанг тврди да је стопа писмености у земљи сто одсто, односно да цело становништво земље старије од 15 година уме да чита и пише. Поред тога, образовање у земљи је бесплатно.
4. Пази на своју фризуру
Различити медији пишу како Северна Кореја одобрава само 28 фризура. Удате жене треба да имају кратку косу, док жене које су саме могу имати праменове и локне. Мушкарци би требало да своју косу шишају на мање од пет центиметара, а старешине треба да носе косу краћу од седам центиметара. Фризура може да изгледа помало архаично, налик на тренд ’50 —их.
5. Корејска Годзила
Тајне службе Северне Кореје су 1978. године киднаповале јужнокорејског режисера Шин Санг Ока како би направио ваљане филмове и донео нови живот на екране у Пјонгјангу. Током свог „боравка“ у земљи, он је направио седам филмова. Најпознатији његов рад у Северној Кореји је филм „Пулгасари“.
„Пулгасари“ је настао по причи о истоименом јунаку из корејске митологије, гигантском чудовишту.
Радња филма смештена је у једно сеоце, где митско чудовиште Пулгасари помаже мештанима у борби са суровим противницима, корумпираном влашћу. Филм одликује мноштво занимљивих и смешних специјалних ефеката, као и импресивне групне борбе у којима учествује хиљаде статиста.
Тужна прича о отмици режисера и његове супруге послужила је и као добар маркетиншки потез за промоцију филма.
