У интервјуу за „Јединство“ он је рекао да би се у том случају у документима ове организације наши средњовековни споменици, цркве и манастири, водили као културна добра на територији „државе Косово“, а не више Србије.
То, како објашњава, не би аутоматски значило промену власништва над предметним културним добрима, као ни њихово проглашење албанским у културноисторијском смислу, на шта се обично мисли кад се у јавности помало панично најављује „отимање“ српске културне баштине на КиМ.
Међутим, почела би нова фаза планског „контекстуалног притиска“ на српско културно и духовно наслеђе, и саме темеље српског идентитета, са несагледивим последицама, рекао је он.
Танасковић је упозорио да је цинично и смешно уопште говорити некој бољој заштити тога наслеђа, што као аргумент у прилог пријему „Косова“ радо истичу власти у Приштини и њихови заговорници у међународној заједници.
Одговарајући на питање да ли је могуће да српска културна баштина на Косову добије екстериторијалитет, Танасковић је истакао да зна да је било идеја да се статус наше културне баштине на КиМ функционално и трајно реши увођењем неког вида екстериторијалитета, по моделу Атоса, и да су појединци чак помињали и Јерусалим, Ватикан, али да за то нема реалних услова.
„Мислим да за то нема реалних услова, јер би свако такво решење као премису подразумевало постојање независне државе ’Косово‘, у чијим оквирима би екстериторијалитет био успостављен, билатерално договорен, а међународно гарантован“, рекао је он.
За Србију је независност „Косова“ неприхватљива, и она с њим не може улазити ни у какве међудржавне аранжмане, нагласио је Танасковић.
Извор: Танјуг
