Према подацима британске агенције, Кајнак је истакао да је питање коришћења војне базе од стране снага коалиције на челу са САД и НАТО-а било на дневном реду турске Владе.
Нешто касније представник председника Турске Ибрахим Калин изјавио је да не треба журити са разматрањем питања о коришћењу аеродрома Инџирлик, наводи агенција „Ројтерс".
Ваздухопловну базу Инџирлик употребљава авијација САД и Турске, њена делатност регулисана је Уговором о војној и економској сарадњи двеју земаља. У њој су базирани авиони бројних земаља које улазе у међународну коалицију на челу са Сједињеним Америчким Државама и учествују у ваздушној операцији против терористичке групе ДАЕШ.
Шта је у позадини најаве преиспитивања односа Турске са НАТО-ом
Амур Гаџијев, научни сарадник турског сектора на Институту за оријенталистику Руске Академије наука каже за Спутњик да је Анкара већ неколико пута најављивала преиспитивање односа са НАТО-ом.
„Рецимо, летос су процуриле информације да би Турска могла да дозволи коришћење базе Инџирлик руским Ваздушно-космичким снагама у оквиру заједничке борбе против међународног тероризма. Уследила је оштра реакција Запада и тема је била затворена. Али то не значи да је Турска задовољна сарадњом са коалицијом на челу са САД“, каже Гаџијев.
Он подсећа да Турска и САД имају озбиљне несугласице када је реч о курдском питању. За Американце Курди су „ударна песница“ у борби против ДАЕШ-а, чак се може говорити о формирању војне алијансе курдских снага и САД. Анкари то није по вољи, јер би јачање Курда могло да доведе до стварања њихових аутономних енклава дуж граница Турске, осим тога, то би угрозило територијални интегритет земље.
„Зато Анкара даје све од себе како би спречила повезивање Ирачког Курдистана, курдских енклава у Сирији и турских Курда. Вашингтон се оглушио о апеле Анкаре да смањи сарадњу са курдским снагама и, дајући изјаве попут оне коју је дао Кајнак, турски званичници покушавају да промене амерички став поводом Курда“, објашњава Гаџијев.
Осим тога, како каже, Турска се суочава са пасивношћу међународне коалиције, која под измишљеним изговорима одбија да уништава објекте ДАЕШ-а које открије Турска. Формално гледано, сарадња и даље постоји, али гледано реално, коалиција не само да не помаже Турској када је реч о операцији „Штит Еуфрата“, већ напротив, ствара препреке, најављујући да ће обуставити операције у Мосулу и Раки до пролећа 2017. године.
„Турска као чланица НАТО-а има одређене обавезе и не може да затвори Инџирлик за међународну коалицију на челу са САД. Турска је и даље чланица Алијансе и овај статус јој много значи. Али Анкара би могла да смањи присутност НАТО снага у овој бази или да забрани одређене активности, на пример, полетања са аеродрома, као што се десило 2003. године током инвазије на Ирак“, закључује Гаџијев.
