Забрана председнику Србије Томиславу Николићу да са Србима на Космету прослaви Бадњи дан представља одмазду Приштине за хапшење Рамуша Хардинаја, али и кршење људских права. Са тим су у начелу сагласни саговорници Спутњика и са српске и са албанске стране, уз мало другачије тумачење тога да ли такве ствари ремете „нормализацију односа“ Београда и Приштине.
Није први пут да је Приштина неком српском званичнику забранила да дође на Космет под изговором да није на време послат захтев, поштована процедура… Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, само у потеклих неколико месеци имао је две или три „забране“ за посету Космета, па се чини да је једино решење за којим Приштина може да „потегне“ кад јој Београд „стане на жуљ“ — забрана званичницима из Београда да дођу на Космет.
Овога пута, забрана председнику државе да са сународницима дочека један од за Србе најзначајнијих празника Бадњи дан, према речима аналитичара из Приштине Неџмедина Спахијуа, „чиста је одмазда за хапшење Рамуша Харадинаја, лидера опозиционе странке Алијанса за будућност Косова (ААК) по потерници Србије у Француској“.
Спахију каже да само хапшење Харадинаја, које, узгред, како сматра, иде на руку тренутној власти у Приштини, није толико битно, колико је добродошло као повод да се Николићу забрани посета.
„Међутим, због јавности, Приштина је морала нешто да уради, а најлакше је било да издају забрану Николићу. То, наравно, јесте кршење људских права и то није добро, али није добро ни да 18 година после рата понашање између Приштине и Београд и даље буде непријатељско. То треба да се рашчисти“, каже Спахију.
Објашњавајући како то Београд у овом тренутку „непријатељски делује“ ка Приштини, наш саговорник каже да је један од сегмената управо чињеница да се већина косовских политичара налази на потерници Србије. Он подсећа да су неки од њих били два пута у Хагу (Рамуш Харадинај) и да су ослобођени, као и да је основан Суд за ратне злочине ОВК, те стога Београд треба да се на неки начин повуче.
„Ако се из Београда на косовске политичаре гледа као на терористе, онда ће и Приштина људе у Београду да сматра одговорним за ратне злочине. Сад се тражи да се против Александра Вучића и Ивице Дачића подигне оптужница за ратне злочине“, каже он.
Спахију, међутим, није директно одговорио да ли је ово још једно опструисање Бриселског споразума од стране Приштине и удаљавање од нормализације односа.
Политиколог Драгомир Анђелковић био је много конкретнији од нашег предходног саговорника када је у питању договор о нормализацији односа.
„Ово јесте подривање процеса нормализације односа, јер је Приштини јасно да се тај процес неће водити онако како је она замислила, а то је пут ка коначном прихватању Косова као државе. Међутим, јасно је да ће у новој геополитичкој реалности све водити ка обесмишљавању читаве приче о косовској државности и отварању једног правог процеса преговарања — да видимо шта ће бити са Косовом, да ли ћемо га делити или ће се интегрисати поново у Србију… То су ствари које тек треба да се виде“, наводи наш саговорник.
Он сматра да је такво понашање Приштине заправо демонстрација немоћи, јер су свесни да се не ради ни о каквој држави, већ о колонијалном протекторату који полако губи заштиту западних центара моћи и у очају покушавају да докажу да су некаква власт тако што забрањују улаз српским званичницима.
„То је крајње примитиван начин, који не само да угрожава људска права Срба која живе на Космету, већ и оних који из централне Србије желе да оду на Косово и Метохију“, наглашава наш саговорник.
Анђелковић каже је Брисел морао много раније да реагује, али да се према косовским Албанцима понашао као према размаженом детету, одобравајући њихове хирове што значи да је и Брисел крив за такво понашање Приштине.
„Мислим да нама Брисел не треба више да буде адреса на коју ћемо да се обраћамо. Београд таквим потезима Приштине треба да буде само подстакнут да енергичније делује и да започне лобистичку акцију у Америци по питању Косова, да покаже да се ради о бази исламског тероризма и коначно да прекине једнострано да примењује Бриселски споразум. Да активира поново све институције државе Србије на северу Косова, укључујући и одржавање локалних избора по законима Србије. Дакле, питање Косова треба да се решава са Москвом и Вашингтоном, а не са Бриселом“, јасан је Анђелковић.
