ИСПОВЕСТ
Волео си ме Боже ниси крио
И ниси од мене зазирао
Ни одбацио ме ни укорио
Ни кад сам себе презирао
Надамном си се наплакао
И по јазбинама повлачио
За мном си у ватру ускакао
И под камење се завлачио
На оба ока си зажмирио
Кад си ме на делу затицао
Само ти ниси сеирио
Ни руке од мене одмицао
И ниси марио ни зажалио
Што си се светини замерио
Кад си се на мене самилио
И пред свима ме загрлио
Волео си ме више но ико
А више од мене о мени знао
И када није други нико
У мене си се поуздао
Ал једно ми остаде жао
И нећу никад прежалити
Знам шта си због мене издржао
Ал не умех ти се захвалити
(Јерусалим, 2000.)
ГЕТСИМАНСКИ ВРТ
Гледао сам Гетсиманску башту
Оцрњену страшћу и издајом
Његош
Да стигох раније само секунд који
Могао сам Јуду затећи на делу
Видети како сребрењаке броји
И грашке крви на Христовом челу
Овако сам само знаке назирао
Времена које нит тече нит стоји
Откад је свак од сваког зазирао
И откад се човек од пољупца боји
Увелико је увиђај текао
Свуд разапињане невидљиве нити
А јединог што је онда утекао
Видело се да ће сада ухватити
Да пружих корак ил успорих мало
На моје очи би се драма одиграла
Ту где је руља Христа шамарала
Живи сведок сам постао замало
СУСРЕТ СА МЛАДИМ РУСОМ У ОПТИНА ПУСТИЊИ
Гледа ме као да се чуди
Што га тако гледам
Хтео би да ми каже
Да он није тај
Кога види у мојим очима
Да је по среди велики неспоразум
Не помишља
Да је огледало
Боље од њега запамтило
Ко је он
И да би ми са лица мога прочитати
И у сузним очима видети
Оно чега ће се сам тешко досетити
Ако се не сети
Као да никад више
Нећемо доћи себи
Ни својој кући
Ни он
Ни ја
(1994.)
