Овај страствени колекционар, рођени Зеничанин, проучавајући последње године постојања царске Русије дошао је до сазнања да се са револуцијом, грађанским и Првим светским ратом у Русији десила права катастрофа, не само у погледу људских жртава већ и у покушају да се измени идентитет те земље. Нестајале су многе књиге које су биле ослонац претходним генерацијама.
Кад сам угледао ове књиге, ја сам их дословно зграбио, јер ми је циљ да се врате тамо где припадају, каже њихов доскорашњи власник за Спутњик.
„Књиге сам купио уз посредовање мог великог пријатеља који је такође колекционар. Оне су биле власништво једног човека из Србије, који је такође пореклом из Босне, и отац му се бавио скупљањем такве грађе. Скупљао их је након Другог светског рата по Србији. Оне тада нису биле пожељне, људи су их гледали као безвредне. У последњих неколико година одлучио је да поједине прода“, каже Спаић.
Он је заправо откупио изузетно вредну збирку руске црквене литературе, „Житија светих“, из 1737. године, „Псалтир“ из 1741. године, један мали „Требник“ из 1790. године, и два, „Типика“. Један је штампан 1849. године, а други деценију касније.
На почетној страници једне књиге стоји објашњење о њиховом доласку у ове крајеве, у тадашњу Државу СХС, односно Краљевину Југославију.
Спомињу се и две године када је књига мењала власника које се подударају са кретањем руске емиграције од Крима преко Цариграда до Београда.
Колекционарство је пасија, страст, па се јако ретко дешава да се страствени сакупљач старина одвоји од оваквих драгоцености. Међутим, Спаић каже да је његова једина велика жеља да исправи делић велике неправде.
„Цео свој живот желео сам да урадим нешто за Русију. Можда то делује апсурдно или илузорно, али тражио сам начин да нешто урадим за ту земљу. Ето, пружила ми се ова прилика, знао сам да су многе такве ствари нестале током револуције и грађанског рата који је уследио. Овакве књиге су масовно спаљиване у првим годинама совјетске државе. Мотив је један и једини — да се благо чији је велики део нестао током Другог светског рата врати Русији“, категоричан је Спаић.
Нису се случајно баш књиге нашле у поседу Дејана Спаића — поред колекционарства, његова највећа пасија је руска књижевност. „Књига бира човека, човек не бира књигу“, каже наш саговорник.
Спаића је изабрао и ручни препис књиге Јохана Хибнера, немачког географа, историчара, педагога и генеалога. Реч је о вероватно најстаријем уџбенику географије из периода раног просветитељства. Прво издање на немачком језику је штампано 1693. године у Лајпцигу.
Овај „атлас“ Спаић је поклонио Развојном центру Руског географског друштва. Књига ће у најскорије време бити враћена у Русију, каже за Спутњик заступник Развојног центра Руског географског друштва у Србији, професор Географског факултета Мирољуб Милинчић.
Оно што је прави куриозитет је чињеница да је Развојни центар, за потребе Руског географског друштва, добио књигу која је у оригиналу написана крајем 17. века, по налогу цара Николаја I Романова. Преведена је на руски у првој половини 18. века, 1734. године. Назив књиге је „Кратка питања из географије“.
Мислимо да ће она заправо завршити у централној библиотеци Руског географског друштва у Санкт Петербургу, где је зачета идеја стварања Руског географског друштва 1845. године. Иначе, библиотека у Петербургу једна је од највећих библиотека старих књига на свету“, каже Милинчић.
Сам чин повратка ових књига у окриље Русије Дејан Спаић посветио је сећању на трагично страдале чланове ансамбла „Александров“. Он позива и друге колекционаре и људе добре воље који у својим кућним библиотекама имају овакво благо да га врате тамо где припада.
