И док министар културе Влада Вукосављевић види „Кустендорф“ као контратежу струји која филм вуче у комерцијално и тривијално, оснивач фестивала Емир Кустурица каже да је Мећавник утопија која је претворена у стварност.
Вукосављевић је на данашњој конференцији за новинаре рекао да је „Кустендорф“ током протеклих година остварио значајне резултате у својој основној мисији — подстицању и охрабривању младих редитеља да у сусрету са великанима филмске уметности пронађу инспирацију, охрабрење и подстицај.
„Ако погледамо списак гостију, који су током девет година били на ’Кустендорфу‘, видимо једну врсту енциклопедије савременог филмског стваралаштва, врхунске креаторе ауторског филма, људе који су пркосили и ишли против матице, индустрије забаве и спектакла, који су остварили значајне резултате и њима заправо били контратежа главној струји која је филм вукла у комерцијалном, тривијалном, уметнички и културолошки безначајном правцу“, оценио је он.
Вукосављевић је казао да је Министарство у 2016. години издвојило 25 милиона динара за фестивал и додао да би та средства требало да буду већа, јер „Кустендорф“ представља уметнички догађај сезоне и успешно од Србије ствара „културолошки у уметнички центар овог дела света“, истакавши да Србија на пољу културе и уметности надилази своје габарите.
Ове године ће, према његовим речима, конкурси за финансирање пројеката у култури први пут бити објављени у законском року — већ у наредних 7 до 14 дана
Министар је подсетио да су планине некад биле масто хајдучије — борбе за слободу и приметио да је „Кустендорф“ савремени вид борбе за слободу.
Кустурица је на конференцији за медије подсетио да је идеја „Кустендорфа“ да се индивудуалном храброшћу и квалитетом надрасте друштво спектакла, баш као што је Фест радио седамдесетих представљајући „храбри нови свет“.
Како је приметио, на Мећавник сви иду као што се „у Београду иде у неку скривену кафану у којој се сви добро осећају“.
„На Мећавнику је увек лепо, тамо је све од дрвета, етеричне смоле увек миришу, то је утопија претворена у реалност, утопија која живи и када би свет био организован као Мећавник, био би много бољи“, уверен је Кустурица.
За Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 22 филма младих режисера из Бугарске, Босне и Херцеговине, Данске, Израела, Ирана, Либана, Мађарске, Молдавије, Непала, Португалије, Русије, Сингапура, Србије, Украјине, Хонгконга, Црне Горе, Чилеа, Швајцарске и са Филипина.
Међународни жири чине књижевница и сценаристкиња Глин Јан, према чијој књизи је Џанг Јимоу снимио филм „Цвеће рата“, адвокат и стручњак за економију филма Кристијан Валсамидис и режисер Никола Лежаић, док ће о награди „Вилко Филач“ за најбољу фотографију одлучивати директори фотографије Иштван Борбаш и Мишел Аматје.
На конкурс је стигло скоро 500 филмова, а за селекцију такмичарског програма били су задужени Маја Кустурица, Светолик Мића Зајц и Марко Милосављевић.
У оквиру „Савремених теденција“ биће приказани филмови „Жена која је отишла“ Дијаза, „У кревету са Викторијом“ Жустин Трие, који ће на „Кустендорфу“ представити глумица Виржин Ефира, затим „Цвеће зла“ финског редитеља Анти Јокинена, награђен за најбољу режију на Шангајском филмском фестивалу, „Де Лан“ Ђие Лиуа — победник Шангајског филмског фестивала и „Душа на струни“ Џанга Јанга.
Кустурица је најавио и пројекцију свог најновијег филма „На млијечном путу“.
„Нови аутори“ представиће дугометражна остварења младих аутора која су освојила признања и била у номинацијама међународних смотри.
Тако је редитељка Елица Петкова прошле године учествовала у такмичарском програму „Кустендорфа“, а ове године се враћа са дугометражним филмом „Жалејка“, за који је награђена специјалним признањем Берлинског филмског фестивала „Генерација 14 плус“. На програму ће бити и „Сви северни градови“ Данета Комљена, „Стари камен“ Џонија Маа, награђен у Стокхолму и Торонту, као и „Недељиво“ Едоарда де Ангелиса, добитника четири признања Венецијанског филмског фестивала.
У оквиру ретроспективе остварења Гордана Михића биће приказани филмови „Када будем мртав и бео“ и „Буђење пацова“ у режији Живојина Павловића, „Вране“ у режији Михића и Љубише Козомаре, „Механизам“ Ђорђа Милосављевића и „Црна мачка, бели мачор“ који је режирао Кустурица.
На отварању фестивала биће приказан 40-минутни филм о свим досадашњим гостима фестивала и наступиће Емир Кустурица и „Но смокинг оркестра“ уз Адама Стинга и „Новосадски биг бенд“.
Музички програм током трајања фестивала обогатиће гитаристкиња Ана Поповић, аргентинско-колумбијски ска-панк састав „Че Судака“ и домаћи бенд „Ван Гог“.
Кустурица је на питање новинара да ли жали за нечим што није успео током претходних девет година, рекао је да му је жао што није довео Роберта де Нира.
„Пошто сам ја човек врло изоштреног политичког слуха, после његовог наступа у коме је новог америчког председника назвао свињом, тикваном и тупаном, а онда после тога је рекао да му треба дати шансу, и није ми било толико жао“, додао је Кустурица.
Он је рекао да им је жеља у будућности да унапреде сегмент фестивала који се односи на едукацију младих аутора.
