Државе на чијим територијама се налазе амбасаде Србије дужне су да пруже пуну заштиту особљу наших дипломатско-конзуларних представништава, сагласни су саговорници Спутњика.
Министар спољних послова Србије Ивица Дачић изјавио је, позивајући се на западне обавештајне службе, да припадници албанске дијаспоре намеравају да заузму зграде амбасада Србије у појединим земљама.
Владислав Јовановић, бивши шеф дипломатије Савезне Републике Југославије, каже да су државе успостављањем дипломатских односа и разменом амбасадора прихватиле обавезу да пруже пуну заштиту особљу амбасаде на својој територији.
Слабост према Харадинају
„Дешавају се изнимне ситуације где терористи успевају да пробију тај штит и да направе неки крвави инцидент, међутим, то је ипак веома ретко у односу на праксу да се пружа пуна заштита дипломатском особљу и њиховим зградама“, каже Јовановић за Спутњик.
Момир Стојановић, бивши шеф Војно-безбедносне службе (ВБА) каже да му није јасно зашто је министар изнео такве информације у јавност, јер се у пракси о таквим стварима депешама упознају земље домаћини, које су одговорне за безбедност наших дипломатско-конзуларних представништава, и од њих се очекује да предузму мере њихове заштите.
Мере које би требало да предузму земље-домаћини су обавештајне — прикупљање обавештајних података и њихова провера, затим праћење активности екстремне албанске емиграције, појачане мере физичке, техничке и сваке врсте заштите амбасаде, као и стални контакт са особљем дипломатско-конзуларних представништава.
Према Јовановићевим речима, разлог због ког су се Албанци одлучили на заузимање амбасада Србије је знак слабости према Харадинају јер не могу да докажу да је невин и да није одговоран за разне злочине.
„Мекши пут“ Запада
„Зато ће вероватно и Албанија и Албанци у Приштини затражити од садашњих заштитника на Западу да изврше притисак на Србију како би одустала од потернице. Међутим, не бих могао да очекујем да би Запад могао да врши директан и груб притисак на Србију с обзиром на развијене односе које имамо с њима и због њиховог очекивања да се не омета наше кретање ка ЕУ, што им је и геополитички и стратегијски веома значајно“, сматра Јовановић.
Он сматра да ће се Запад, вероватно, позвати на специјални међународни суд који је створен за суђење Албанцима за злочине на Косову, што ће вероватно бити метод да се „Србији дâ нешто што би могао бити ’мекши пут‘ или часнији излаз из ове ситуације“.
„Да ли ће то бити довољно, то је питање, јер тај специјални суд се наговештава четири, пет година, а на његовом челу је Американац, што показује да постоји политички интерес да се над тим судом задржи један надзор како његови резултати не би шкодили политичким потребама и интересима Запада у вези са Косовом и Метохијом“, сматра Јовановић.
Стојановић је уверен да ће Харадинаја пустити на слободу као што су га и Словенци пустили, и додаје да је жалосно да „косовско друштво озбиљније поступа од Србије кад је у питању заштита њихових грађана“.
„Мислим да ће расти притисак на Француску неких утицајних земаља које су одговорне за дешавања на Косову и ми ћемо опет присуствовати његовом пуштању на слободу“, каже Стојановић.
„Анђеоско лице“ западних служби
На питање зашто су албански екстремисти најосетљивији према Харадинају, бивши шеф дипломатије СРЈ каже да је он био „најизложенији у политици одмазде према српском становништву“, а са друге стране, он и Тачи су кључне фигуре у ОВК и њихово довођење у везу са злочинима и евентуална њихова осуда могла би бацити тамну сенку на политичке циљеве ОВК.
„Тако да ће, вероватно, и током рада специјалног суда, ако он икада почне озбиљно да ради, бити много саботажа и утицаја на рад кроз елиминацију доказа и сведока као што је било и у време суђења у Хагу. Циљ је да се тзв. племенита ослободилачка борба ОВК ничим не укаља јер ако би се она довела у питање, онда би и садашњи максимални политички захтеви косовских Албанаца за сопственом државом могли да дођу под удар и не би се више могли бранити тим ’анђеоским‘ аргументима о себи као жртви српске стране“, каже Јовановић.
Бивши шеф ВБА, с друге стране, подсећа да је Рамуш Харадинај од почетка 90-их година прошлог века био врло близак немачкој обавештајној служби БНД, да би га немачка служба почетком 1998. заједно са Хашимом Тачијем убацила на Косово да организује Албанце да дигну устанак.
„Јавна је тајна да је Хашим Тачи јако близак америчкој администрацији, односно обавештајном сектору. Оба та сектора, и немачки и амерички, делују синхронизовано кад је у питању заокруживање независности Косова, тако да се они неће много потрести ако буде ухапшен Фатмир Љимај или неко други, али у случају хапшења кључних играча попут Харадинаја и Тачија, водеће земље ЕУ и САД ће то пратити и неће хладнокрвно гледати на то“, закључује Стојановић, који је седам година био начелник безбедности на Косову.
Подсећамо, током хашког процеса против Харадинаја, 19 сведока и чланова њихових породица су убијени, а бројни потенцијални сведоци одустали су од сведочења. Већина сведока убијено је у заседама, ватреним оружјем, а један је страдао у саобраћајној несрећи у Црној Гори.
Заједно са сведоком Тахиром Земајом убијени су и његов син и супруга, а приликом убиства из заседе сведока Иљира Сељимаја страдала је и супруга његовог брата.
