Супротно свим очекивањима, у парламенту Косова није прошла ниједна од две предложене резолуције о хапшењу Рамуша Харадинаја, лидера Алијансе за будућност Косова. То показује да албанске политичаре, који се готово једногласно изјашњавају за ослобађање њиховог „ратног хероја“, политика дубоко раздваја чак и кад је ова тема у питању.
Ни више од 11 сати, колико је седница у Приштини трајала, није било довољно да посланици опозиције и позиције дођу до усклађеног текста, јер је резолуција коју је предложила Харадинајева странка поред захтева за његово хитно ослобађање, захтевала и прекид дијалога са Београдом, све док Србија не повуче потернице за косовским руководиоцима, као и оставку министара који су учествовали у бриселском дијалогу. Ово друго није било прихватљиво за владајућу коалицију, која је у својој резолуцији имала само један захтев — ослобађање Харадинаја.
Косовски медији осудили су овакво понашање косовских парламентараца називајући Харадинаја „херојем Ослободилачке војске Косова“ и „борцем из првих редова против режима Слободана Милошевића“. У приштинским медијима могле су се прочитати различите анализе у којима се овакав поступак парламента у Приштини сматра „нарушавањем националног јединства“ али и „одрицањем тековина ОВК“.
Политиколог Стефан Филиповић затечен је исходом гласања у косовском парламенту.
„Овде видим две ствари. Прва се односи на резолуцију која је захтевала напуштање бриселског процеса којом се фактички урушава власт у Приштини. Јасно је да овако нешто није могло да прође без зеленог светла споља. Друго, и то је за мене ново, јесте да су косовски Албанци показали извесно неслагање први пут јавно демонстрирано, о овако битној, да не кажем националној ствари“, каже Филиповић, напомињући да, с обзиром на то да је Рамушево хапшење подигло рејтинг његовој странци, „није у интересу ни опозиције ни позиције да се он тако брзо нађе на слободи“.
Живојин Ракочевић, аналитичар са Косова и Метохије, пак сматра да ни у ком случају неусвајање резолуције не треба посматрати као одраз политичког нејединства Албанца, посебно када је реч о Харадинају, јер они кроз њега гледају однос према Србима и Србији.
„Верујем да се ту ради о детаљима и о чекању да се појави нека чврста међународна гаранција која би подржала неку од тих резолуција“, каже Ракочевић, напомињући да ће пуштање Харадинаја низ воду, ако то уради Хашим Тачи, значити довођење у питање тековине ОВК, и модела ОВК који је наметнут косовском друштву.
Косовски аналитичар Бехљуј Бећај, анализирајући последице око неусвајања резолуције око Харадинајевог хапшења, каже да то није изненађење.
„Сви су као мислили најбоље за Харадинаја, а заправо су размишљали како да се домогну преко овог случаја власти или како да је задрже. Дакле, путем Хардинаја, опозиција се додворава његовој странци мислећи како да се домогне власти, док позиција размишља како да задржи власт демонстрирајући тобожњу солидарности са питањем шта ће даље бити са Хардинајем“, објашњава Бећај.
Бећај је, коментаришући спекулације да се на Косову појавила политичка елита која жели да се на неки начин растерете људи који имају ОВК прошлост, рекао да таква теза постоји, али да је засад она само то.
Председник скупштинског Одбора за КиМ Милован Дрецун осврнуо се на могућност да се у наредном периоду не могу искључити инциденти због ситуације на КиМ због хапшење Харадинаја, као и да је опасност од извођења терористичких акција на КиМ висока.
„Има наговештаја екстремних Албанаца и посебно бивших припадника терористичке ОВК и ОВПБМ да могу да предузму евентуално неке насилне акције“, изјавио је Дрецун.
Он је такође рекао и да се боји да ће код Рамуша Харадинаја политика однети превагу над правдом, и да ће лидер Алијансе за будућност Косова поново избећи да се суочи са одговорношћу за ратне злочине. Држава, каже Дрецун, предузима све акције које има на располагању, наводећи да је припремљен обиман доказни материјал.
