Хрватска председница Колинда Грабар Китаровић јавно је исказала жељу да од званичног Београда сазна зашто се Србија наоружава, од кога се брани и зашто има војну сарадњу са Русијом. Притом, шефица суседне земље није нашим званичницима рекла шта ће Хрватској офанзивно наоружање које је набавила са западне стране. То јој нико није ни тражио.
Званични Београд председници Хрватске одговара да они не морају никоме да полажу рачуне за набавку одбрамбеног оружја, а аналитичари за Спутњик објашњавају да наша земља нема ни обавезу да објашњава суседима чиме се наоружава, од кога купује наоружање и са ким има војну сарадњу.
Истина, Дејтонским споразумом, као и уговорима потписаним нешто касније у Фиренци, установљени су механизми за обавештавање о наоружању, годишњим извештајима и међусобним инспекцијама између Србије (тада СРЈ), Хрватске и БиХ. Ови механизми функционисали су и током НАТО агресије на СРЈ, функционишу и данас. Али то се у пракси не примењује тако што председник тражи извештај о наоружавању путем провокативних медијских интервјуа, како је то Грабар Китаровићева учинила.
Професор београдског Факултета безбедности и члан парламентарног Одбора за одбрану и унутрашње послове Зоран Драгишић каже да је механизам регионалне контроле наоружања установљен још 1996, а да у Загребу постоји и регионални центар за контролу наоружања.
Међутим, чини се да изјава хрватске председнице излази из тог оквира, каже Драгишић. Државе региона имају обавезу и у оквиру ОЕБС-а да размењују информације о наоружању, и то су механизми које доприносе регионалној стабилности.
„Али то не подразумева да државе једна од друге треба да траже одобрење да би се наоружавале. Тон којим је изјава дата није примерен и може се схватити и увредљиво. Поготово када је у питању наоружавање и када је у питању очигледно да Србија не гомила оружје за било какав напад на било кога“, каже Драгишић.
Ништа што Србија ради не може бити схваћено као претња ниједној држави, сматра Драгишић. Србија нити гомила трупе, нити се прекомерно наоружава или прекомерно повећава војни буџет.
Нико озбиљан у Хрватској се не плаши онога што Србија ради у погледу наоружавања, додаје Драгишић, нити се у хрватским стручним круговима понашање Србије тумачи као агресивно.
„Ако одвојимо политику и струку, видећемо да ни хрватски генералштаб, ни њихови стручњаци за безбедност у понашању Србије не могу видети никакву претњу“, категоричан је Драгишић.
Војни аналитичар Андрија Млакар објашњава да када год Хрватској крене низбрдо у њиховим локалним стварима, налази се дежурни кривац, а то је Србија.
„Није ништа ново да ко год хоће из окружења, тражи од Београда неко објашњење. Ако Србија хоће да купи авионе или речне мониторе, то је њена интерна ствар“, каже Млакар.
Тачно је годину дана од када је у Хрватској лансирана прича о куповини балистичких ракета, којима би Хрватска могла да гађа Ниш, објашњава војни аналитичар Млакар.
Уместо ракета, каже Млакар, Хрватска је од САД добила 16 хеликоптера који не лете. Само техничко одржавање тих хеликоптера кошта око сто милиона долара, каже Млакар, плус обука. Слично је и са шест хаубица које је Хрватска добила од Немачке. Оне су приказане на Јаруну прошле године на обележавању годишњице „Олује“, али две су враћене у Немачку, а са прилагођавањем осталих на хрватске стандарде се и даље чека.
И тада је Србија на поклон добила шест „мигова“ које треба ремонтовати.
„Србија нити је говорила да ће нападати Хрватску, нити је куповала опрему за гађање земаљских циљева, колико знам, спомињу се само ракете ваздух-ваздух. Зато што Србија има права да контролише свој ваздушни простор и што је то услов опстанка нашег ваздухопловства. Говорити о неким нападима, то је пуштање пробних балона за њихове интерне расправе“, закључује Млакар.
На изјаву Колинде Грабар Китаровић реаговао је и српски министар спољних послова Ивица Дачић.
„Хрватска председница се пита од кога се Србија брани, па набавља авионе, али се не пита кога то Хрватска хоће да нападне, па набавља лансирне рампе. Подсетићу да је Независна Држава Хрватска, нацистичка усташка творевина, окупирала део Србије до Земуна, Шапца и Новог Сада, као и целу Босну и Херцеговину“, рекао је Дачић.
Шеф српске дипломатије је истакао да се у једном слаже са председницом Хрватске — да се треба окренути будућности, и зато треба дијалогом и хладном главом решавати питања из прошлости и тражити заједничке интересе.
„Србија је на то спремна, али није спремна да трпи увреде и понижења“.
