ММФ тренутно броји 188 земаља-чланица чије је право гласа на основу учешћа капитала. Држава са највећим уделом гласова је Америка, која самим тим води главну реч.
Хоће ли победа Доналда Трампа променити курс Америке у ММФ-у и како ће се те промене одразити на Србију?
„За Србију је кључно како ће се глобалне политичке и економске промене одразити на европске земље, међу којима су и наши значајнији економски партнери, као и које мере економске политике ће ове земље предузети како би се тај евентуални негативни утицај ублажио“, истиче у разговору за Спутњик гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.
Она наводи да треба имати у виду да је захваљујући до сада постигнутим резултатима у смањењу унутрашње и спољне неравнотеже Србија знатно смањила рањивост своје економије на спољне шокове, што истичу и међународне финансијске организације и рејтинг агенције.
Коментаришући Трампову победу и очекиване економске глобалне промене, бивши премијер СЦГ, економиста Момир Булатовић, наглашава за Спутњик да су крах политике коју су представљали ММФ и Светска банка и довели до глобалног поремећаја, до дугогодишње светске економске кризе, а коначно и до пада естаблишмента оличеног у Хилари Клинтон у самој Америци.
„Сматрам да ће Трамп направити значајније помаке у спољној политици, али сам скептик у погледу могућности да се спроведу дубље економске реформе и резови стања америчке привреде. Упркос прокламацијама који нови председник има, неће бити могуће у кратком року урадити ништа од оног што је обећано. Али ће се на глобалном нивоу отворити путеви да региони и мале државе коначно изађу из ропства ММФ-а“, сматра Булатовић.
Члан Фискалног савета др Владимир Вучковић не очекује да ће промене у америчкој администрацији довести и до промена у функционисању и деловању ММФ-а и верује да ће се сва очекивања свести на девизу „тресла се гора, родио се миш“.
„Сумњам да ће нека већа померања да се десе. ММФ ће остати једна важна институција у међународној финансијској архитектури и на глобалном плану не треба да очекујемо да се промени улога ове институције, а самим тим ни њен значај у Србији“, каже Вучковић.
Истичући да је спровођење реформи јасно опредељење Владе Републике Србије ради обезбеђења одрживог привредног раста, гувернерка НБС Јоргованка Табаковић оцењује да разлике у економским интересима између водећих земаља света, као и организација кроз које их промовишу, не представљају новост у међународним односима.
„Неспорно је да у светским размерама расте економски значај земаља-чланица БРИКС-а и ШОС, као и њихов утицај на глобалне економске токове. Верујемо да то уважавају и друге земље и међународне финансијске институције“, каже Табаковићева.
Економиста Момир Булатовић наглашава да је после азијске кризе, краха и банкрота СССР-а и садашње кризе у Грчкој јасно да је ММФ постао неозбиљна институција која се не држи свог првобитног мандата. Да не води рачуна о монетарној и глобалној стабилности него да делује у интересу великих корпорација које су претежно стациониране у Америци.
„ММФ има једну мантру — да је тај пут који он предлаже једини могући. Не постоји ни један једини пример успешности наметнутих политика ММФ-а и постоји обиље негативних примера. Постоји много добрих примера који су изнад овог шаблона који се проналазе у економској и привредној пракси у економској логици јужноамеричких земаља које су на прво место ставила питања националног и економског суверенитета“, истиче Булатовић.
С друге стране, члан Фискалног савета Владимир Вучковић сматра да је за Србију важно да спроводи привредне промене и реформе.
„Мислим да је ММФ био од помоћи и да би након завршетка актуелног аранжмана било добро да се упустимо у нови јер је то гаранција да ћемо бити озбиљнији у реформским процесима“, наводи Вучковић.
