Питање „враћања“ Сабора Цркви изазвало је бурне дискусије у руској јавности, па чак и протесте. Више од 120.000 људи потписало је петицију против одлуке петербушких власти да Сабор на управу дају Цркви и траже расписивање референдума о том питању.
Покретачи петиције страхују да ће „враћање“ једне од највећих знаменитости Санкт Петербурга под окриље Цркве смањити број туристичких посета, а такође се прибојавају и да РПЦ неће бити у стању да у потпуности обезбеди потребну рестаурацију и да очува то јединствено културно наслеђе.
Исакијевски сабор је највећи православни храм у Санкт Петербургу, а у царској Русији је имао статус главне цркве у земљи. За време совјетске епохе, претворен је у музеј, а и данас има ту функцију.
Црквене службе су у Сабору обновљене почетком деведесетих година прошлог века. Према речима директора државног музеја „Исакијевског сабора“ Николаја Бурова годишње се одржи и 600 богослужења.
Руска православна црква је још 2015. године тражила од градских власти да јој дâ Сабор на коришћење, али је тај захтев тада одбијен.
Након што је у јавности поново покренуто питање статуса Исакијевског сабора у јавности је често почео да се користи термин „враћање“, али тај израз није сасвим исправан — Исакијевски сабор заправо никада није ни био у власништву Цркве, чак ни у царско доба. Сабор је (од)увек припадао држави, а Влада Русије га је 2012. године предала у власништво Санкт Петербургу, а град ће и остати законски власник.
Дакле, овде се ради искључиво о праву коришћења, а питање власништва се не доводи у питање.
Одлуку о предаји Исакијевског сабора градске власти у Санкт Петербургу саопштиле су у уторак. Портпарол губернатора тог града је рекао да ће Сабор бити предат РПЦ на бесплатно коришћење, али да ће истовремено сачувати и статус музеја. Према његовим речима, процес предаје Сабора може да „потраје дуже времена“.
„То је испуњавање не само жеље стотине хиљада верника, већ и одредба федералног закона. Желим да истакнем да ће Сабор као историјски и архитектонски споменик остати отворен за све, без обзира на вероисповест“, навео је портпарол губернатора.
Медији прогнозирају да би здање већ до краја године могло да пређе „у руке“ Цркве, а петербуршки правници наводе да би процедура предаје могла да потраје и неколико година.
У сваком случају, у раду Сабора се неће много тога променити — и даље ће постојати музеј, а свештеници ће одржавати службе.
Где је онда проблем? Они који се противе одлуци градских власти кажу да је проблем у финансијама. Они страхују да ће после предаје здања РПЦ Исакијевски сабор снаћи судбина другог познатог храма — Казањског сабора.
Одмах после предаје Казањског сабора РПЦ трошкови ремонта, рестаурације и осталих радова у том храму пребачени су на градски буџет, а град није у ситуацији да издваја толика средства.
Сада рестаурацију Исакијевског сабора спроводи музеј. У случају да РПЦ преузме Сабор на коришћење трошкови одржавања ће пасти на градску касу.
Такође, остаће се и без пара које музеј сада зарађује од продаје улазница, јер из РПЦ обећавају да ће укинути ту праксу.
„Нико не намерава да ограничава улазак посетилаца, а плаћање улазница ће бити укинуто. То је логично јер се улазак у храм не наплаћује. Међутим, екскурзије подразумевају плаћање“, рекли су у Цркви.
Исакијевски сабор је, уз Ермитаж и Петропавловску тврђаву, једна од најпосећенијих знаменитости Санкт Петербурга. Прошле године га је посетило више од 3,8 милиона туриста, а медији су израчунали да је град од тога зарадио преко 12,6 милиона евра.
Градске власти наводе да Црква може бити и лишена права на коришћење Сабора у случају непоштовања услова чувања музејских вредности, али у РПЦ уверавају да ће музејска делатност бити не само сачувана, већ и проширена.
Ипак, они који се противе овој одлуци су у мањини. Већина политичара, експерата и грађана подржава одлуку да се Сабор дâ на коришћење Цркви.
Руска православна црква је претрпела велике губитке током совјетске ере, када су бројни храмови конфисковани или уништени.
Руски медији подсећају да је питање повратка храмова Цркви, који су јој били одузети после Револуције, покренуто још 1990. године, али да је то питање почело да се решава тек Путиновим доласком на власт. У Русији је таквих храмова било више од 12.000. Многи су већ враћени. Међутим, свака таква одлука власти изазива бурне дискусије код једног дела јавности, па ни овај пут то није био изузетак.
Исакијевски сабор, посвећен светом Исаку Далматинском, понос је Санкт Петербурга и целе Русије. Грађен је по пројекту француског архитекте Огиста Рикара де Монферана од 1818. до 1858. године.
Његова висина премашује 100 метара, а површина преко 4.000 квадратних метара.
Тај катедрални сабор се истиче позлаћеном куполом са чијег се врха пружа величанствен поглед на Санкт Петербург.
