Први гост „Кустендорфа“ стигао је још у петак. Реч је о награђиваном филипинском редитељу Лаву Дијазу, овогодишњем победнику филмског фестивала у Венецији. Овај филипински редитељ, кога је Кустурица окарактерисао као филмског ствараоца који брани све оно што је кинематографија одавно престала да буде, каже да му се веома допада атмосфера на фестивалу специфичном по томе што је место сусрета великих светских имена и младих који тек почињу да се баве седмом уметношћу.
Дрвенград је данас био обасјан сунцем, које је улепшало добродошлицу руској књижевној звезди Захару Прилепину и финском редитељу Антију Јокинену, који је у Дрвенград стигао хеликоптером.
На „Кустендорф“ је у вечерњим сатима стигла и председница жирија фестивала, кинеска књижевница и сценаристкиња Глинг Јан.
Прослављени редитељ и оснивач „Кустендорфа“ Емир Кустурица изјавио је да су овога пута, припремајући 10. издање манифестације, „ишли дубље у памет и у откривању нових људи“.
Чекајући руског писца Захара Прилепина и финског редитеља Антија Јокинена, Кустурица је у разговору с новинарима поменуо да раније најављивана оскаровка Марион Котијар не може да дође због поодмакле трудноће, али да ће зато гост бити млада француска глумица Виржин Ефира, која „очекује награду Цезар“.
Прилепин је, сматра Кустурица, велики писац. "После дужег времена у Русији имамо неког за кога можемо да кажемо да је велики, велики писац“, рекао је он.
Посебан успех десетог „Кустендорфа“ је, истиче његов оснивач, Лав Дијаз, за кога се „слободно може рећи да је један од највећих живих аутора“.
„Кинематографија није оно што је била пре 10 година, не постоје више филмови какве радим ја и мени слични, зато што је те филмове Холивуд отео. Нема компромиса између циркуса и озбиљности као што су били велики амерички филмови седамдесетих година. Данас је то индустрија преузела, тај естрадни део Холивуда који заправо држи Вашингтон, и он у тој спрези и плаче и смеје се“, каже Кустурица.
На другој страни су, према речима Кустурице, филмови који се снимају са 80.000 долара.
„И ти људи остваре велике резултате, као што је Лав направио, иако ми је рекао синоћ уз вино да би волео да направи филм од макар два милиона“, додао је Кустурица.
„Ми смо покренули фестивал када је почела да се распада кинематографија коју ми знамо из прошлог века, али ће сигурно она да класификује све што се дешава и ове разне прозоре кроз које може да се кликне и види неки филм или серија, а они ће бити немилосрдни, било да је у питању Балзак или Енди Ворхол“, рекао је Кустурица.
Он подсетио да је деведесетих година „Њујоркер“ проглашавао Ворхола већим уметником од Микеланђела, што је, сматра, потпуна глупост јер различити стилови не могу да се пореде.
„Ворхола се данас сећају само провинцијалци, а с друге стране имате Дијаза, аутора са Филипина, који прави своје филмове по рецептури моралних дилема које је Достојевски успоставио. Зато ја верујем да све што вреди, у будућности ће, када се отворе нови прозори кроз које кинематографија може да се гледа, остати, а оно друго ће пропасти заједно са пролазношћу“, додао је признати редитељ.
Кустурица је данас био у Сопоту на сахрани пријатеља из Сарајева и каже да размишља да су живот и смрт повезане радње, да једно друго надопуњује.
„Размишљати о животу, а не узимати у обзир смрт, то је мало глупо, а ја настојим да будем мало паметнији, и ти филмови које радим и сви пројекти које радим су по некој рецептури и Андрићевој мисли да се мртвом вуку у зубе гледа. Код нас постоји шанса да се у последњој секунди живота провалиш и да све што си радио раније пропадне у тој једној секунди. Зато ја сада покушавам да чиним најбоље што могу и најискреније“, казао је Кустурица.
После девет година „Кустендорфа“ највише је поносан на чињеницу „да се држе критеријума, да заправо не постоји модерни рецепт црвеног тепиха и свих других глупости које се постављају као крајњи циљ младих људи“, мада верује да постоји мноштво младих који верују да су праве вредности и понирање у дубину и суштину егзистенције заправо задатак.
„Филмови у овогодишњем такмичарском програму су можда понајбоља селекција од почетка. То значи да се охрабрени јављају и да ће такви лакше чинити искорак у властиту будућност и тиме ће нама да улепшају будућност“, нагласио је он.
Поводом домаће премијере свог новог остварења „На млијечном путу“, Кустурица у шали каже да се тресе као прут.
„Нешто чудно има са тим филмом. Имао је громогласну премијеру у Венецији, невиђену премијеру у Лисабону, имао је три пројекције у Лондону, по Москви је кренуо да игра у 400 биоскопа, а код нас… Ваљда се то у мом случају подразумева. Он је ту, он је скупио паре, он то може и сви само чекају да кажу: Па добро је“, рекао је Кустурица.
На питање да ли планира нешто ново, Кустурица каже да је већ спремио ново — „можда најбољи сок на Балкану, природни сок који је на добром путу да постане органски“.
„У Србији нема органског воћа, тако да морамо да засадимо биљке и чекамо три године. Вероватно ће у том периоду, док чекамо те биљке, настати неки нови филм“, додао је он.
У Дрвенград су данас допутовали руски писац Захар Прилепин, фински редитељ Анти Јокинен, члан жирија адвокат Кристијан Валсамидис, а гости фестивала су и министар културе и информисања Владан Вукосављевић и амбасадор Русије у Београду Александар Чепурин.
