Према подацима Народне банке Србије, штедња у динарима је прошле године из месеца у месец бележила раст и до новембра је у банке положено 49,5 милијарди динара, што је за милијарду више него шест месеци раније, а три пута више него пре три године.
Највећа сума динарске штедње, готово 18,5 милијарди, била је орочена на годину дана. Наравно, главни разлог за све веће улоге у домаћој валути била је камата. Тако је на улоге орочене на годину дана износила 4,5 одсто, за разлику од оне на штедњу у еврима која је орочена на 12 месеци била скромних 0,26 одсто.
Сада ће, међутим, камате на динарске улоге орочене на три месеца уместо три, износити два одсто, а они на пола године уместо 3,5 одсто биће мање за цео процентни поен. Толико ће бити и смањена камата на динарску штедњу орочену на годину дана и уместо 4,5 одсто биће 3,5 одсто. Они који су орочили штедњу на 36 месеци са каматом од пет одсто, од половине јануара добијаће камату, такође, за процентни поен мање.
Да ли банке имају и превише новца, тако да им је штедња постала само трошак? Коментаришући најновија кретања, професор на Београдској банкарској економији Зоран Грубишић за Спутњик објашњава да је то последица макроекономске стабилности коју имамо.
„Прво имамо ниску референтну каматну стопу већ дужи период. Мислим да је то један од основних разлога. Очекивања су да би још могла додатно благо да се спусти, а очекивања су у економији јако битна“, констатовао је Грубишић.
Имамо, напомиње он, одрживу макроекономску стабилност. То значи ниску и стабилну инфлацију већ скоро три године, а очекивања Народне банке Србије су, како је додао, да би она могла бити још и нижа за један процентни поен.
Он даље закључује да као последицу тога имамо стабилан девизни курс, фискалну равнотежу, а буџетски дефицит је смањен и у оквиру смо договореног у аранжману са ММФ-ом. Уз то је заустављен тренд пораста јавног дуга, наводи професор Банкарске академије.
„Све то чини да премија на ризик земље полако пада и банке су све то укалкулисале, као и очекивања. Зато су каматне стопе на динаре ниже. Као последица тога и држава се мало повољније задужује у динарима кроз трезорске записе, што је такође битан сигнал“, нагласио је Грубишић.
На питање да ли смањење камата утицати да грађани одустану од штедње у динарима, он је мишљења да неће и напомиње да је референтна каматна стопа код нас четири одсто, за разлику од оне у еврозони која је близу нуле.
„Значи и даље постоји солидна разлика и стабилан девизни курс тако да не можемо причати да ће се код динарске штедње плаћати такозвана лежарина као што се плаћа у неким развијеним земљама Западне Европе. Нема говора о каматним стопама око нуле или чак и негативним, тако да ми се чини да ће се та штедња у динарима одржавати, јер и нема пуно алтернативних могућности“, закључио је Грубишић. Он је, чак мишљења да динарска штедња може да задржи и тренд раста, додуше не као раније.
