Случај „Воз“ — поглед из Москве

„Ипак, не верујем да ће доћи до глобалног сукоба између Београда и Приштине. Пре свега зато што су Београд и Тирана, а самим тим и Приштина, заинтересовани за јачање економске сарадње, што је неколико пута наглашавао и премијер Вучић, говорећи о отварању авио-линије Београд-Приштина и аут-опута Ниш-Приштина“, рекао је Пивоваренко у изјави за Спутњик.

Руски експерт истиче да је након инцидента са возом Србија добила прилику да покаже да Приштина минира све споразуме о нормализацији односа, али је истовремено изразио сумњу да ће председник Србије Томислав Николић остварити своју најаву и да ће „послати војску на Косово и Метохију да би заштитио Србе“.  

„Сматрам да је оно што се десило показало да управо Приштина није спремна за нормализацију односа са Београдом. Ипак, не верујем да ће Београд послати војску на Косово, пре свега због партнерских односа са НАТО-ом. Мада, Балкан је више пута доносио изненађења и ситуација у региону се развијала супротно најлогичнијим стручним проценама“, додао је он.

​Сви руски медији су објавили вест да српски путнички воз са натписом „Косово је Србија“, који је после скоро 18 година у суботу ујутру кренуо из Београда ка Косовској Митровици, из безбедносних разлога није стигао до свог одредишта, уз коментар да је овај догађај „погоршао односе између Београда и Приштине“.

Званична Москва се за сада није огласила поводом овог случаја, али је прошлог месеца, уочи посете шефа руске дипломатије Сегеја Лаврова Београду, руско Министарство спољних послова поручило да Србија може у потпуности да рачуна на подршку Русије по питању заштите територијалног интегритета када се ради о Косову.

САД су, с друге стране, подржале реакцију Приштине, а самим тим и слање специјалних снага на прелаз Јариње како би зауставили улазак воза, који је из Београда кренуо за Косовску Митровицу. Из америчке амбасаде у Приштини су поручили да САД поштују право Приштине да брине о својој граници.

Руски експерти наводе да балкански политичари у овом тренутку не знају какав ће спољнополитички курс према балканским земљама заузети администрација новоизабраног америчког председника Доналда Трампа, а да косовски Албанци својим антисрпским потезима сада „опипавају пулс“ Западa.

„Оно што се десило у суботу требало би сагледати у ширем контексту. На све оно што раде балкански политичари утичу два фактора — први је криза унутар ЕУ, изазвана ’брегзитом‘ и таласом миграната, а други су промене у америчкој администрацији које воде ка промени спољнополитичког курса. Међутим,нико на Балкану тренутно не зна шта све то значи за земље региона, јер тренутно ЕУ и САД Балкан не занима. У оваквим околностима се стварају добри услови за националистичку реторику, која је увек популарна на том подручју и користи се за решавање унутарполитичких питања. Косовски Албанци осећају да су тренутно у повољном положају, и зато проверавају колико далеко могу отићи у својим антисрпским потезима и пажљиво прате реакцију ЕУ и САД. „Ево, урадили смо ово и оно, хоће ли  бити последица? Tаква је њихова стратегија“, каже за Спутњик научни сарадник Института за европске студије Руске академије наука Павел Кандељ.

Неки руски стручњаци оцењују да је у „случају воз“ профитирала Приштина, а такође и НАТО, који је добио „изузетну прилику“ да поручи да је Алијанса једина снага која може да обезбеди стабилност и безбедност у овом делу Европе.

„Пуштање воза“ из Београда у Косовску Митровицу се може тумачити и као својеврстан притисак на владу у Приштини која кочи имплементацију бриселских споразума, на пример, формирање Заједнице српских општина. Нажалост, више адута је добила Приштина, која је прогласила српске власти малтене ратним хушкачима, а осим тога је добила изговор за барем привремено распоређивање специјалних јединица РОСУ на северу Косова, где су оне последњи пут биле током кризе 2011. године. А НАТО је добио изузетну прилику да покаже какву тежину има на Косову, да очита буквицу свим странама и да поруче да је Алијанса једина снага која може да обезбеди стабилност и безбедност у овом региону Европе…“, закључује Георгиј Енгелгард са Института за славистику Руске aкадемије наука.