Шта је то што је заједничко Милораду Додику и Нусрету Имамовићу, вођи селефијске заједнице (вехабија) у Босни и Херцеговини, који је са породицом отишао у Сирију? Без обзира што су на супротним половима политичке сцене у Босни, обојица су се нашла на такозваној америчкој „црној листи“.
„Црну листу“, односно списак појединаца и фирми чија је имовина, односно њено коришћење, блокирана на територији Сједињених Америчких Држава, сваке године Министарство финансија САД објављује у Федералном регистру. Појединцима који се нађу на списку забрањен је и улазак у САД.
„Бал вампира“
Као што је и листа „непријатеља“ највеће светске силе разнолика, таква је и листа неподобних особа, па су се на њој нашли и најљући непријатељи, попут Додика и лидера босанских вехабија Нусрета Имамовића.
Осим поменуте двојице, међу Балканцима на америчкој „црној листи“ нашли су се и Радован Караџић и чланови његове породице, Биљана Плавшић и Момчило Крајишник, од Хрвата из БиХ Тихомир Блашкић, Љубо Ћешић Ројс и Младен Налетелић Тута, а од Бошњака широј јавности у региону мање познати Хасан Ченгић и Бакир Алиспахић.
Интересантно да је да су своје место на листи нашли сви хашки оптуженици из бивше Југославије, као и чланови њихових породица, укључујући и покојнике Слободана Милошевића и Горана Хаџића.
Иако Албанци важе за највеће пријатеље Сједињених Држава на Балкану, што су више пута доказали својом новокомпонованом споменичком културом од Приштине до Рачка, то није сметало Министарству финансија да на „црну листу“ стави Фатмира Љимаја, Мендуха Тачија, једног од албанских лидера у Македонији, и Насера Кељмендија, највећег нарко-боса са Косова и великог пријатеља Рамуша Харадинаја.
„Четници“, „балисти“ и фудбалери
Кад је реч о организацијама из бивше Југославије, којима су уведене санкције, највећи број њих долази из албанског националног корпуса, тако да су се на листи нашле „Албанска национална армија“, „Војска Републике Илириде“, „Фронт албанског националног јединства“, „Ослободилачка војска Прешева, Бујановца и Медвеђе“…
Боје Срба на листи организација бране „Четнички равногорски покрет“ и Српска демократска странка из Републике Српске. На листи се налaзи и неколико широј јавности непознатих компанија из Србије и хрватског дела Федерације БиХ.
За разлику од Балкана где данас, што није био случају крајем деведесетих, нема никога из прве лиге политичара, из других делова света дошао је сам политички врх. Између осталих, на „црној листи“ нашли су се председници Сирије и Белорусије Башар ел Асада и Александар Лукашенко, али и покојни либијски лидер Муамер ел Гадафи.
Боје Русије на листи америчких санкција бране, између осталих, заменик премијера Дмитриј Рогозин и сенатор Алексеј Пушков, а кад је реч о предузећима на листи у одељку „Украјина“ нашли су се и „Сбербанка“ и „Гаспром“ са бројним својим филијалама.
Да је фудбал више од игре, показао је и један од најбољих египатских фудбалера у историји Мохамед Абутрика, који се нашао на листи под оптужбом да је финансијски помагао терористима и забрањеној организацији Муслиманско братство.
