Милачић је касно синоћ одмах по доласку полиције објаснио да се све десило експресно, шест сати након објављеног интервјуа у порталу „Кодекс" у којем је упозорио „на могуће фаталне последице оглушења клике на власти о већинску вољу народа, који — њих 84 одсто — жели расписивање референдума о НАТО интеграцијама".
"Завршено ислеђивање по директиви из врха: полицајци су, по налогу тужиоца, испитивали као да сам на књижевној секцији или испиту синтаксе — шта значи која ријеч, која синтагма, реченица, контекст, шта сам мислио под овим, а шта под оним реченичним склопом, не би ли се нашло кривично дело, не би ли се заштитио вођа и врх од речи, које су им звучале као пријетња. Суштински: биле су између пријетње и упозорења, како сам и желио", појаснио је рано јутрос Милачић на свом Фејсбук профилу.
Након што им је, како је објаснио, рекао све исто као и у интервјуу и додатно појаснио изречено у интервјуу, у центру за безбедност су одлучили да га не задрже и не притворе.
Милачић сматра да је оваквим поступком црногорска власт, очигледно хтела да пошаље поруку како то не сме да се ради и како грађани морају да ћуте и слушају, иначе ће бити испитивани, а можда и притварани.
"Не, појаснио сам им, и то можете прочитати у мојој изјави, има више него довољно људи који неће ћутати уколико се, ипак, одлуче да нас заобиђу и да овако важну одлуку — о интеграцији у НАТО — донесу мимо народа, да има оних који ће се бавити истинским непослухом и отпором", рекао је Милачић и додао да им је, између осталог, рекао да би све осим референдума била окупација и да ће и он лично, али и остали дати све од себе да се организују и да на ту окупацију одговоре како треба.
"На Богојављенску ноћ желим другачију Црну Гору: бољу, поштенију и слободну", поручио је он.
Милачић је раније данас у интервјуу порталу „Кодекс“ запретио носиоцима највише власти да ако крену да одлуку о уласку у НАТО донесу у Скупштини „тиме ризикују и личну безбедност“.
„Уколико власт, уједно са подземљем, и поред свих аргумената у корист референдумског одлучивања и велике већине грађана који су за референдум одлучи да се то заврши у Скуштини, тиме ризикују да падне крв у овој земљи“, казао је Милачић.
„Грдно се варају Ђукановић, Марковић и Вујановић ако су и помислили да ће ова земља — са већином грађана за неутралност, и за референдум — дозволити још једну превару, овога пута о тако важном историјском питању, о питању које залази у домен нашег колективног бића, наше колективне етике. Обећавам им, том тројцу — и знам да ово кажем из главе великог броја људи који воле слободу — ако крену да овај прљав посао одраде у Скупштини да тиме ризикују и личну безбједност. Ако већ буду жељели да се толико играју са нама, играћемо се и ми са њима. Одговорност за консеквенце је на њима.“
Милачић је казао да је референдум једини ваљани начин за доношење те одлуке, те да у корист парламентарног одлучивања нема, како је истакао, нити један ваљани аргумент. Као један од разлога за референдум истакао је податак који је испред „Покрета за неутралност“, презентовао у оквиру афере „Депеше“, а то је да 84 одсто грађана жели референдум, док су чак 68 одсто оних који су за НАТО — такође за њега.
Када се томе дода да је ријеч о одлучивању о једној од најважнијих друштвених и државних одлука у новијој црногорској историји; па када имамо у виду дугу и тешку политичку кризу кључних институција у земљи, па и парламента; па када знамо да су претходни избори нелегални и нелегитимни у најмању руку због „државног удара“ који се догодио на дан избора; па када смо свјесни, из политичке теорије, да је референдум најдемократскији начин одлучивања, па још много тога, онда дилеме нема да је референдум једино могуће рјешење, казао је Милачић.
Коментаришући данашње одгађање одлуке о ратификацији црногорског приступног протокола у америчком Сенату за петак, Милачић је рекао да извјесни показатељи упућују на одређене застоје, препреке, неизвјесности у процесу америчке ратификације нашег приступног протокола.
„Међутим, оно што је много важније јесте наш однос према тој ратификацији. Наиме, она се чека, и то не само у овдашњој власти, као судњи дан, као коначна пресуда, као фатум. Тиме се демонстрира ријетко виђена инфериорност нашег друштва, слугански нерв, који каже да смо толико мали да се не питамо ништа. Та логика да се не питамо ништа није само дефетизам, већ, још важније, и страх да узмемо ствари у своје руке, ријеч је, коначно, о самозаваравању. Суштина је ипак нешто другачија: наша је задња и што год да одлучи тамо неки сенат или парламент, ми, грађани Црне Горе, морамо о томе одлучити. Коначно, то да ли ће САД подржати Црну Гору није толико важно за Црну Гору, колико је важно што мисле грађани Црне Горе“, подвукао је он.
