Правило је да председник полагање заклетве заврши речима „Нека ми Бог помогне!“, као и првим стиховима химне. Ту фразу увео је Џорџ Вашингтон, први амерички председник коме припадају и два рекорда: први, да је добио сто одсто гласова бирача, други, да је после реизбора за мање од минут изговорио заклетву, што је најкраће од свих потоњих председника.
Трећи председник САД Томас Џеферсон дозволио је улазак на инаугурацију свима који то желе. Та традиција је донела невоље Ендруу Џексону, седмом америчком шефу државе, који је ушао у историју под надимком „Краљ гомиле“. На његову инаугурацију дошло је више од 20.000 људи, а Џексон је морао да се спасава бекством из гомиле, која је у жељи да сретне новог председника направила хаос и штету у Белој кући од неколико хиљада долара.
Тврдоглавост коштала живота деветог председника
У историји САД забележен је и случај да је тврдоглавост лидера током инаугурације имала трагичне последице. Вилијам Хенри Харисон, девети председник САД, категорички је одбио да одене мантил, шешир и рукавице током церемоније, иако је тог дана, 4. марта 1841. температура једва достизала осам степени. Чак ни кад је ситна киша прерасла у пљусак Харисон није дозволио да се рашири кишобран изнад њега и стоички је наставио да чита текст говора, на шта је потрошио око два сата. За три недеље добио је упалу плућа и умро 4. априла 1841.
Припити потпредседник
Године 1865. Абрахам Линколн, 16. председник САД, предложио је Ендруа Џонсона за потпредседника. Џонсон је на церемонији требало да одржи говор, а да би се изборио са узбуђењем решио је да тргне неколико чашица и на крају је изашао пред публику мртав пијан. На инсистирање Линколна, Џонсон је морао да напусти церемонију.
Ко је помињао Русију
Први и засад једини председник САД који је у свом инаугурационом говору поменуо Русију је Двајт Ајзенхауер. Он је рекао следеће: „Сада кад је свет тако подељен и у мање комликованим временима настављамо да поштујемо народ Русије. Не бојимо се, него поздрављамо његове успехе у образовању и индустрији. Желимо му успеха у тежњи ка већој интелектуалној слободи, ка безбедности пред властитим законима и награди за свој тежак рад. Чим се то деси, доћи ће дан када ће наше народе повезати пријатељство“.
Ласо на председника
Током инаугурационе параде 1953. каубој Монти Монтана бацио је ласо на председника Двајта Ајзенхауера. То је учињено уз сагласност служби безбедности — да би се церемонији дао „каубојски шик“. Према првобитном плану, Ајзенхауер и потпредседник Никсон требало је да добију по каубојски шешир, али је избор на крају пао на ласо. Забележено је да је Ајзенхауер остао миран иако му је ласо било око врата.
Линдон Џонсон, 36. председник Америке, није положио заклетву у Вашингтону, него у председничком авиону. То се десило 22. новембра 1953, када је Џонсон морао ванредно да ступи на дужност због убиства 35. председника Џона Кенедија.
Лоше памћење
Без обзира на то што се заклетва на енглеском састоји од свега 35 речи, неким председницима се дешавало да је забораве. Тако је 44. амерички лидер Барак Обама требало да изговори: „Ја, Барак Хусеин Обама, свечано се кунем да ћу савесно извршавати обавезе председника Сједињених Држава и у пуној мери се придржавати, чувати и бранити Устав Сједињених Држава“. Међутим, он је после речи „кунем се да ћу…“, неочекивано заћутао на неколико секунди.
Протести
Инаугурација 37. председника Ричарда Никсона 1969. била је на свој начин рискантна. Активисти покрета Моб, који су се залагали за повлачење трупа из Вијетнама, бацали су на председничку колону храну, боце и димне бомбе. А 1973. током друге инаугурације Никсона на улице је изашло око 100.000 људи, протестујући против његовог реизбора.
Протести против Никсона имали су антиратни карактер, док је Џорџ Буш Млађи изазвао негодовање Американаца самом чињеницом свог избора за 43. председника САД — он је добио мање гласова од свог демократског супарника Алберта Гора. На десетине хиљада људи изашло је на улице протестујући против резултата избора, а председничку колону гађали су јајима и тениским лоптицама.