Поред инаугурације и славља присталица новоизабраног председника САД Донaлда Трампа, петак су, тим поводом, обележили и бројни протести широм света. Протестовало се у Вашингтону (кажу да се окупило око пола милиона људи), Њујорку, Денверу, али не само тамо. „Марширало“ се против Трампа и у Лондону, Берлину, на Филипинима, у далеком Јапану, па чак и у Београду. Огроман број људи се окупио на улицама многих градова са транспарентима и увредљивим порукама упереним против новог председника САД, пре него што је повукао било који државнички потез…
Није погрешно демонстрирати против власти која ради против интереса свог народа, против људских норми, која доводи до економских криза, нестабилности… Против оних који чине злочине, уништавају државе, злоупотребљавају положај за лично богаћење… Али коју поруку нам шаљу ови демонстранти широм света? Да се треба борити против воље једног народа? Да не треба поштовати ни законе ни уставе?
Шта је следеће? Хоће ли, после овога, демократију прогласити мртвом и рећи „пуј-пике, не важи“, свету треба анархија?!
Можда би и покушали, али како онда да оправдају своје досадашње борбе, жртве крвавих мајдана, грађанских ратова, милосрдних анђела, бомбе које су однеле стотине хиљада живота, а све у циљу „извоза“ демократије?
Не сећамо се да је било сличних протеста кад је група наоружаних хулигана у Кијеву организовала крвави пуч и прогнала регуларно изабраног председника Јануковича. Ћутали су у Лондону, Берлину, Паризу и кад је кренуо лов на Гадафија или Садама Хусеина. Ћутао је свет и кад је иста та Америка подржавала „умерену наоружану опозицију“ у Сирији…
Где су били сви ти људи кад се 17. марта 2004. године десио погром над Србима са Косова и Метохије? Кад су паљени манастири и цркве, а Срби терани са својих огњишта…
Нигде никога! Тада то није сметало никоме. Јасно — уклапало се у њихове „демократске планове“. Било је то „демократско убијање“ како би се остварили одређени интереси — често ниски и сасвим лични.
Истини за вољу, ово ипак није преседан. И Обама је оцењен пре него што је почео да ради посао за који је изабран. Само ипак „мало другачије“. Добио је Нобелову награду за мир! Време је показало да би му боље пристајала награда за покретача нових ратова.
Значи ли то да ће и за део света који протестује „неприхватљиви“ Трамп постати прави демократски председник?
Политика није спорт, али се чак и ту после завршене борбе пружи рука противнику. Није лако, али јесте људски. А можда је баш то и највећи проблем…
