Приликом потписивања указа о изградњи нафтовода „Кистоун“ Трамп је изјавио: „Намеравамо поново да преговарамо са Канадом о одређеним условима и видећемо да ли ћемо моћи да изградимо овај нафтовод“.
„А ако желе, видећемо да ли можемо да изградимо овај гасовод — много радних места, 28.000 радних места, велике грађевинске послове“, нагласио је Трамп.
Штавише, Трампови укази позивају на употребу америчког челика за цевоводе који се граде у земљи. Трамп је рекао да ће Сједињене Америчке Државе „многе раднике челичана вратити на посао“.
„Инсистирам да ако градимо цевоводе у Сједињеним Америчким Државама, цеви треба да буду изграђене у Сједињеним Америчким Државама“, рекао је Трамп.
Потписивањем указа у вези са првим пројектом, Трамп је изјавио да намерава да поново преговара са Канадом о одређеним условима. Он је додао да ће поново бити размотрени услови изградње нафтовода „Дакота аксес“, који ће пролазити кроз територију неколико америчких држава.
Прошлог маја Трамп је у свом говору у Северној Дакоти најавио да ће одобрити нафтовод „Кистоун", али да ће тражити проценат од профита.
Бивши амерички председник Барак Обама изјавио је у новембру 2015. године да ће Вашингтон одустати од изградње нафтовода „Кистоун“ од канадске провинције Алберта до САД, јер пројекат неће донети знатну корист америчкој економији и поткопаће „глобално вођство САД у борби против климатских промена“. Противници ове одлуке сматрали су да пројекат може да пружи подстицај за развој америчке индустрије, снабдевајући је енергетским ресурсима.
Против изградње нафтовода „Дакота аксес“ у америчкој држави Северна Дакота раније је протестовало неколико стотина активиста. Они су се бојали да нафтовод може негативно да утиче на квалитет воде за пиће и доведе до „скрнављења свете земље“ Индијанаца. Траса нафтовода води преко територија држава Северна и Јужна Дакота, Ајова и Илиноис. У децембру 2016. америчке власти су изашле у сусрет вишемесечним протестима и сложиле се да размотре трасу цевовода. Током протеста је ухапшено а потом и пуштено око 600 људи.
