На отварању састанка дошло је и до окршаја две зараћене стране — шеф делегације сиријских побуњеника Мухамед Алуш је рекао да је опозиција „спремна за мир, али и за рат“, називајући власт председника Башара ел Асада терористичком, а Џафари је осудио Алушов говор као „провокативан и дрзак“.
Ипак, уз помоћ посредника дошло је до приближавања позиција, макар око одређених питања.
„Преговори у Астани су били успешни, јер је организаторима пошло за руком да убеде представнике званичног Дамаска и представнике наоружане опозиције да седну за преговарачки сто. Осим тога, додатни кредибилитет преговорима даје чињеница да је у њима учествовао специјални изасланик УН за Сирију, као и амбасадор САД у својству посматрача. Преговори у Астани нису некакви ситни дилови и нагодбе између различитих сиријских група, већ озбиљан формат захваљујући којем је дошло до израде важних докумената, рецимо, нацрта новог Устава Сирије, мада би требало признати да је све то требало урадити мало раније. Како год било, сви учесници преговора су дошли до закључка да је немогуће зауставити грађански рат уз помоћ оружја, са тим се чак слаже и наоружана опозиција. То што опозиција има озбиљне примедбе на рачун званичног Дамаска је сасвим нормално и природно, и то би требало да буде предмет даљих преговора“, каже за Спутњик аналитичарка Карине Геворгјан.
На састанку у Астани десио се још један важан моменат — наоружана сиријска опозиција признала је Русију као гаранта мира и поузданог партнера у Сирији, изразивши наду да ће Москва и даље играти позитивну улогу у подршци „заиста правичном политичком процесу“.
Ипак, један од најважнијих резултата преговора је тај што су се Русија, Турска и Иран договорили да успоставе трилатерални механизам за поштовање режима прекида ватре. То значи да ће стране успоставити заједничку радну групу, која ће пратити поштовање прекида ватре у земљи. Она ће почети са радом у Астани већ следећег месеца, а раду руских, турских и иранских експерата у случају потребе могу се прикључити и представници сиријске власти и наоружане опозиције. Детаљи ће бити разрађени и конкретизовани у контактима путем војних канала између Москве, Анкаре и Техерана.
Велики део преговора био је посвећен проблему разграничења снага опозиције од терористичких група, што до сада САД нису успевале да ураде. Војни преговарачи су успели да договоре линије разграничења са ДАЕШ-ом и одређивање места дислокације Џабхат ел Нусре.
Москва, Техеран и Анкара су такође подржале жељу представника наоружане опозиције да учествују у преговорима под окриљем УН у Женеви, који би требало да почну 8. фебруара.
Преговарачи у Астани су се осим војним питањима бавили и политичким, ради регулисање ситуације у Сирији. Руска делегација је наоружаној опозицији предала свој нацрт новог Устава Сирије и сада се чека реакција. У Москви су истакли да су они тиме само желели да убрзају читаву ствар и дају додатни импулс, а не да се баве мешањем у унутрашње ствари друге земље.
„Преговори у Астани су веома важни и успешни. Сматрам да је сада дефинитивно јасно ко је на страни зла, а ко на страни добра. Они који су дошли у казахстанску престоницу желе мир у Сирији, и чињеница да је тај дијалог, барем уз посредовање других земља ипак успостављен, допринеће и успеху преговора у Женеви. Хоћу да кажем да права сиријска опозиција јесте спремна за примирје и да се сада уз помоћ организатора и посредника на овим преговорима стварају услови за окончање грађанског рата у Сирији и почетак заједничког рата против светског тероризма. Наравно да има отворених питања, рецимо, опозиција се и даље противи учешћу Ирана у овом процесу. Осим тога, иако су опозиционе снаге, које су дошле у Астану, захвалне Москви на посредовању, јасно је да има и оних који су јако незадовољни руским присуством у Сирији, али би требало имати у виду да одређени део опозиције не износи сопствене ставове, већ само преноси захтеве њихових спонзора. Било како било, Трамп је већ ставио до знања да је спреман да сарађује са Русијом по питању Сирије“, каже за Спутњик Маис Курбанов, стручњак за Блиски исток.
Међутим, статус САД у регулисању сиријског конфликта и даље није решен. Састанку у Астани је у својству посматрача присуствовао амбасадор САД у Казахстану Џорџ Крол. Он је показао заинтересованост да се прикључи преговорима и рекао је да „такви сигнали стижу од стране нове администрације председника Трампа“, што су у Москви поздравили.
Интересантно је да су мировне преговоре у Астани пратили и представници неколико десетина земаља, укључујући Велику Британију и Француску. Дипломате тих земаља нису учествовале у преговорима, али су били у хотелу и разговарали са „сведоцима“.
Заменик министра спољних послова Казахстана Роман Васиљенко је у писаној поруци за Спутњик навео да Астана подржава напоре међународне заједнице усмерене на заустављање рата у Сирији и подржава земље које се боре против међународног тероризма широм света.
„Желимо да нигде у свету не буде ратова. Наша врата су увек отворена за оне који желе да размотре мировне иницијативе и да дају допринос решавању међународних проблема. Најбољи доказ за то је предлог председника Казахстана Нурсултана Назарбајева да се преговори одрже у Астани. Залажемо се за то да мирно решење сиријске кризе буде пронађено током преговора под окриљем УН, стога, надамо се да ће преговори у Астани допринети томе“, поручио је дипломата.
Васиљенко је подсетио да је казахстански председник Нурсултан Назарбајев дао велики допринос у успостављање примирја између Азербејџана и Јерменије за време конфликта у Нагорно-Карабаху 1994. године, као и у обнављање руско-турских односа након инцидента са руским авионом.
