Бугарски председник Румен Радев расписао је ванредне парламентарне изборе који ће бити одржани 26. марта, а према његовој одлуци до тада ће функцију премијера обављати бивши председник Скупштине Огњан Герџиков.
Радев, који је ступио на функцију овог месеца, морао је да распише ванредне парламентарне изборе јер је Влада на челу са премијером и лидером скупштинске већине Бојком Борисовим поднела оставку, након што је њихов председнички кандидат изгубио на изборима.
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе за Спутњик каже да је потез бугарског председника очекиван и једини формално-правни начин за излаз из политичке кризе у којој се Бугарска налази. Међутим, постоји бојазан да ће политичка криза у тој земљи бити настављена и након избора.
„Социјалистичка партија и неке мање странке имају у овом тренутку веће шансе да остваре бољи резултат него у претходна два изборна циклуса, али ја уопште не бих отписивао Бојка Борисова. Остаје да се види да ли ће блок који ће предводити његова политичка партија имати апсолутну већину и после избора, али бих се могао кладити да ће они сасвим сигурно освојити највећи број мандата и бити макар релативни победници предстојећих избора. Борисов није могао да функционише са новим бугарским председником и то је јасно рекао након председничких избора, па не знам како ће то питање решити убудуће и како ће се та потенцијална кохабитација у Бугарској одвијати“, каже Пророковић.
Према његовим речима, у периоду до избора наставиће се са кључним темама које оптерећују бугарско јавно мњење, међу којима свакако доминира питање мигрантске кризе, које ће бити тема бројних предизборних полемика. Међутим, напомиње наш саговорник, очекује се и постепено отварање неких других тема које је Бојко Борисов током свог мандата желео да скрајне и занемари.
„То је пре свега питање енергетске безбедности јер је Влада Бојка Борисова донела катастрофалне одлуке које су се тицале обуставе бројних пројеката, ’Јужног тока‘, изградње гасовода од Бургаса до Александропулоса, који би повезивао Грчку и Бугарску, изградње нуклеарне електране ’Белене‘. Разлог је више него јасан — Америка је стајала иза тих блокада и одлука Бојка Борисова, јер је то био један од начина да се Русија изолује и да јој се не дозволи даље учешће на енергетском тржишту Европе. После свега, Бугарска није пуно нашкодила Русији, али јесте балканским земљама, пре свега Србији. Ми смо сада у проблему када говоримо о енергетској стабилности, дугорочном привредном развоју и неким пропуштеним шансама“, објашњава Пророковић.
Како каже, сада са новим председником и потпуно новим амбијентом у којем ће се водити предизборна кампања, сви они који су због тих одлука критиковали бившег премијера Борисова добиће шири медијски простор, па се очекује да ће и те теме бити актуелизоване.
Иначе, председник Румен Радев највероватније ће у петак, 27. јануара, распустити Парламент Бугарске.
