Ако има живота после смрти, онда се данас Мухамед Али преврће у гробу, а ако постоји џенет, онда су се девице које „опслужују“ највећег боксера свих времена напрасно претвориле у караконџуле.
Разлог: Медлин Олбрајт је одлучила да се „упише“ као муслиманка. А бивша државна секретарка Сједињених Америчких Држава све је супротно од онога што је најпознатији амерички муслиман био. „Псето рата“ наспрам симбола борца за грађанска права.
Шалу на страну, ако има имало шале у било ком „гесту солидарности“ једног од највећих крволока на прелазу два миленијума. Сваки истински муслимански верник сигурно се згрозио кад је сазнао шта намерава да уради Олбрајтова. Гест као гест није споран, али је спорна јединка која се „солидарише“ са муслиманима.
Хитлер наспрам Гандија
Ако бисмо повукли паралелу између бивше Клинтонове државне секретарке и највећег боксера свих времена, дошли бисмо до закључка да Медлин Олбрајт има додирних тачака са Мухамедом Алијем исто колико и Адолф Хитлер са Махатмом Гандијем. Што показују и њихове биографије.
Касијус Клеј, светски првак у тешкој категорији, на врхунцу каријере одбио је да иде у Вијетнамски рат и постао Мухамед Али, због чега је „попио“ четворогодишњу суспензију и једва избегао да упозна неки од америчких затвора изнутра.
„Немам проблема са Вијетконговцима. Они ме нису назвали црнчугом. Нећу да путујем 10.000 миља да бих учествовао у убијању и паљењу других људи само да бих помогао доминацију белих робовласника над тамнопутим људима широм света. Ово је време и доба кад такво зло треба да нестане. Зашто бих бацао бомбе и пуцао на смеђе људе у Вијетнаму кад су такозвани црнци у Луисвилу третирани као пси и одузета су им основна људска права“, изјавио је Али кад је 1967. године одбио да иде у Вијетнамски рат.
Насупрот њему, Олбрајтова је, две деценије касније, на констатацију новинара да су санкције Ираку, наметнуте од стране Клинтонове администрације, чији је она била истакнути члан, довеле до смрти више од милион (махом муслиманске) деце, лаконски одговорила: „Био је то тежак избор, али исплатило се“.
Што би рекао Иво Андрић…
А кад је реч о вери и религији, Мухамед Али је био све оно што Медлин Олбрајт није. Истински и посвећени верник, наспрам конвертита и сатаниног следбеника.
Цитат Иве Андрића из приповетке „Писмо из 1920“ — „Највише злих и мрачних лица човек може срести око богомоља, манастира и текија“ — данас изгледа као да је написан за новокомпоноване „хуманисте“ попут некадашње Клинтонове десне руке.
Јер, Олбрајтова је чешће мењала веру него су што неки њени обожаваоци мењали гаће и чарапе, па је током свог религиозног лутања „оверила“ и синагоге и манастире, а како је кренула, ускоро ће и текије.
„Одрасла сам као католикиња, постала епископалка (верница Епископалне цркве) а затим сам сазнала да је моја породица била јеврејска. Спремна сам да се региструјем као муслиманка у знак солидарности“, написала је Олбрајтова.
„Реч ислам значи мир. Реч муслиман значи онај који је посвећен богу. Али штампа нас приказује као ратнике… Моји принципи су важнији од мојих пара или титуле… Једина ствар која је битна је покоравање божјој вољи… Бог ми је дао Паркинсонов синдром да би ми показао да нисам највећи — он је. Бог ми је подарио болест да ме подсети да нисам број један — он је“, говорио је Касијус Клеј, који се 1964. током примања ислама одрекао имена које су му дали „бели робовласници“ и тако је постао Мухамед Али.
Паметном доста.
Прелети сатаниног следбеника
Промена религије није и не би требало да буде спорна уколико је реч о одлуци зреле личности заснованој на њеним верским убеђењима. Примера је много и у новијој историји. Не само у светској него и нашој.
О најбољем југословенском редитељу Емиру Кустурици који је својевољно примио православље, одавно је све речено. Интересантна је и прича која је осванула ових дана у овдашњим таблоидима да је унук „оца хрватске нације“ Фрање Туђмана, Игор Туђман, примио православље и том приликом добио ново крштено име — Александар.
Ако се вратимо даље у историју, видимо да ни групна промена вере није спорна. Уосталом, реформација, из које су се родиле бројне протестантске цркве/секте, настала је из отпора великог броја верника којима декадентно католичанство тог доба није пружало оно што би религија требало да пружи верницима.
Кад се подвуче црта, промена религије на индивидуалном или групном нивоу није, и не сме бити спорна. Што у случају Медлин Олбрајт није случај.
Али, њени „прелети“ из религије у религију немају везе са односом човека према богу. Јер, неко ко је водио политику „милион мртве деце је мала цена“ за одлазак Садама на ђубриште историје, иза које год се религије сакривао, суштински је — сатанин следбеник.
