Присталице те иницијативе истичу да је закон усмерен на заштиту и очување породице. Као пример они постављају реторичко питање: сматрате ли ви исправним да се самохрана мајка осуди на две године затвора зато што је ударила свог сина-тинејџера због крађе, наркоманије или уплитања у неке незаконите радње? Последица те одлуке може бити распад породице — мајци се одузимају родитељска права, а дете се смешта у дом за незбринуту децу.
„Мера одговорности треба да буде у складу са тежином почињеног дела“, сматрају присталице декриминализације насиља у породици.
Међутим, ни први физички ударац неће проћи некажњено. Нови закон предвиђа довољно строгу казну — следи новчана казна од 5 до 30 хиљада рубаља (од око 80 до 470 евра), затворска казна у трајању од 10 до 15 дана, или принудни рад од 60 до 120 сати. У случају поновног насиља закон предвиђа кривичну одговорност. Насилнику прети казна од 40.000 рубаља (625 евра) или казна у висини плате или другог примања у периоду од три месеца.
Такође, предвиђена је и казна принудног рада од 240 сати до 6 месеци, или казна затвора до 3 месеца. Аутори закона истичу да се те казне односе искључиво на она дела која су поновљена, а не изазивају телесне повреде. У случају наношења телесних повреда починилац сноси кривичну одговорност. Тај закон је подржало 380 од 450 посланика, а против је било само троје.
Одлуку да се уради нови нацрт закона донела је група депутата, чланова Савета Федерације, након што је летос декриминализовано насиље између непознатих људи, док је кривична одговорност и даље важила када је реч о насиљу у породици. То је у јавности изазвало бројне полемике и многи су постављали питање — зашто се насиље непознатих лица сматра прекршајем, а међу члановима породице — кривичним делом.
„Летос су декриминализовани неки облици насиља, али се то није односило на насиље у породици. Ово је веома актуелно питање зато што се у пракси дешавало да се неки безначајни сукоб или туча на улици сматра кривичним делом са свим последицама, па се догађало да се људи који никада нису имали проблема са законом буду проглашавани за криминалце. Откако је усвојен закон људи су добили право на једну грешку, али ако је понове то се неће сматрати прекршајним већ кривичним делом. Али парадокс је био у томе што до данашњег дана то право није важило за чланове породице и то је било веома чудно. Мора се имати у виду и то да је члановима породица потребна већа заштита, јер су они мање заштићени и неће увек да пријављују полицији да је почињено насиље над њима“, каже за Спутњик руски правник Владислав Кочерин.
Експерт истиче да су сада „сви једнаки пред законом“.
„Било би погрешно мислити да су тим законом насилници добили ’одрешене руке‘. Они су просто добили само право на грешку. Замислите ситуацију: у складној породици је дошло до конфликта, отац је подигао руку на сина, мајка је покушала да га заштити, па је отац ударио жену.“
„По старим законима, такав отац је могао да буде проглашен за криминалца. Међутим, син ће порасти и тај догађај може да му може закомпликује живот. Због ’криминалног досијеа‘ оца, на пример, он би могао да има проблема приликом запошљавања у одређеним структурама. Мислим да је боље том оцу дати још једну шансу“, објаснио је Кочерин.
Многи психолози, адвокати и стручна јавност истичу да доношење тог закона не значи да држава подржава насиље, већ напротив, а закон оцењују као добар. Идеју о доношењу тог закона раније је подржао и председник Владимир Путин, а усвајање закона подржала је и Либералнодемократска партија. Лидер те странке Владимир Жириновски је оценио да закон помаже да се „породица сачува, а не да се растури“.
А да не би било туча у породици неопходно је склапати брак из љубави, сматра он.
Комунистичка партија је, међутим, била против усвајања закона. Комунисти сматрају да је закон усмерен „против породице и друштва“ и да ће „ојачати насиље као норму понашања“. Олга Баталина, једна од предлагача закона, одбацила је оптужбе да би се тим законом омогућава некажњивост за оне који злостављају чланове своје породице.
Баталинова је рекла да већина Руса осуђује насиље у породици, али подржава иницијативу да се ублаже казне за преступнике који то ураде први пут.
„У кривичном законику и даље постоји кривична одговорност за наношење телесних повреда, али сада ће се примењивати на оне који понављају тај чин. Сви они који тероришу своје чланове породице кривично ће одговарати“, рекла је она.
Председник Думе Вјачеслав Володин раније је подржао закон о декриминализацији лакших повреда у породици, објаснивши да резултати социолошких истраживања показују да већина грађана то подржава.
Руски центар за испитивање јавног мњења објавио је резултате истраживања према којима петина становништва (19 одсто) дозвољава могућност примене физичке силе у породици. Више од половине анкетираних (59 одсто) одобрило је идеју декриминализације насиља у породици за оне који су га извршили први пут. Против такве мере изјаснило се 33 одсто испитаника.
