Откад је бивши председник Барак Обама јуна прошле године упутио писмо Сенату са захтевом за ратификацијом тог протокола, било је, како констатује Раковић, сасвим довољно времена за гласање.
Међутим, одлагање је, додаје, последица чекања доласка Трампове администрације, односно утврђивање политике Сједињених Држава према НАТО-у, али и утврђивање односа САД према приступу Црне Горе НАТО-у због тога што је то осетљиво питање за Русију са којом Трамп има намеру да успостави добре односе.
Или сви или пиши пропало
Протокол о приступању неке државе НАТО-у Сенат може да ратификује једногласно, а може то да учини и двотрећинском већином. У 21. веку, истиче Раковић за Спутњик, сви приступи НАТО-у су ратификовани једногласно, док је прегласавање било карактеристика 20. века, односно периода Хладног рата и неколико година после његовог краја.
Сад би, указује Раковић, због јасног става неколико сенатора да су против ратификације, Сенат требало да прекине праксу да једногласно доноси одлуке и да се одлучи да иде на прегласавање, што је незгодно због већ устаљене праксе.
„Дакле, због тога је у децембру прошле године неколико сенатора било у прилици да блокира ратификовање Протокола“, прецизира Раковић.
Саговорник Спутњика посебно истиче да је, кад је ове године поново кренула расправа о том питању, сенатор Ренд Пол, који се налази на челу оних који блокирају ратификацију Протокола, на јавној расправи исмејао улазак Црне Горе у НАТО, рекавши да су Америци важнији добри односи са Русијом него са Црном Гором и да је то непотребно гурање прста у око Русији.
Сенатор Ренд Пол није усамљен, констатује Раковић, и сад је пред Сенатом могућност да донесе одлуку прегласавањем, односно двотрећинском већином, али с обзиром на праксу која постоји и на однос председника Трампа и нове администрације према том питању, тешко је поверовати да ће се ићи на прегласавање. Због тога се та процедура одлаже у недоглед.
Три сценарија, три невоље
„Врло је занимљиво мишљење Џима Џатраса, који је својевремено био саветник републиканског вођства у Сенату, а који је практично најавио да ће сенатор Пол, макар и сам, блокирати приступ Црне Горе НАТО-у, док Трамп не донесе коначну одлуку да се то скине са дневног реда и да Црна Гора не приступи НАТО-у“, наглашава Раковић.
Недавно је, наводи Раковић још један пример, објављен чланак обавештајца ЦИА (који је за ратификацију Протокола) у којем су најављене три могућности — да Трампова администрација не дозволи приступ Црне Горе НАТО-у, да Сенат гласа против, односно да неко опет блокира, и да Сенат уопште не гласа.
Дакле у сва три случаја, Црна Гора би била одбијена за пријем у НАТО.
Председник САД Донал Трамп кренуо је, како карактерише Раковић, у својеврсну револуцију јер се одлучује за потезе који се могу тумачити као тектонски поремећаји у америчкој и унутрашњој и спољној политици.
Раковић верује у могућност да Трамп повуче Обамин захтев Сенату за ратификацију Протокола о пријему Црне Горе и да се, у околностима нове спољне политике САД, са Русијом разговара о такозваном „Б4“ формату.
Тачније, да Србија, Босна и Херцеговина, Македонија и Црна Гора буду неутрална зона Европе, односно да не буду војно интересна зона ни једне, нити друге светске суперсиле.
