Тешко је бити члан америчког спољнополитичког естаблишмента ових неколико дана пошто је Доналд Трамп преузео дужност. Његове прве одлуке и изјаве о спољној политици као председника САД најављују тектонске поремећаје у међународним односима. Наговештавају се промене унутар Уједињених нација и НАТО-а, а после „брегзита“ и промена у Америци, тресу се и темељи ЕУ. А на тим институцијама готово да је почивао досадашњи светски поредак.
Трампова спољнополитичка доктрина за многе је непознаница, а промене у односима са Кином, ЕУ, Русијом, НАТО-ом, промене у концепту борбе против исламског екстремизма, донеле су нове страхове у већ етаблираним круговима доносилаца одлука, како америчких, тако и светских.
„Две хиљаде седамнаеста ће бити година у којој ће се дефинисати нови поредак, имајући у виду да имамо мултиполарни свет са више актера на светској сцени. Практично, ове године ће бити дефинисана будућа правила игре у глобалним односима и тек после ове године моћи ћемо да извучемо праве закључке у којем правцу иде нови светски поредак настао после америчких избора и после настанка мултиполарног света“, сматра бивши дипломата Зоран Миливојевић.
Са Трамповим избором за америчког председника и са почетком остваривања његовог предизборног програма, завршавају се ера униполарног света, која је почела после пада Берлинског зида, и континуитет политике који су спроводили председници Бил Клинтон, Џорџ Буш Млађи и Барак Обама, каже он.
„На сцени је мултиполарни свет и три су кључна субјекта која ће у наредном периоду одређивати глобалне односе. То је троугао Вашингтон–Москва–Пекинг и на тој релацији ће се одвијати суштина међународних односа у наредном периоду. У 2017. године ће бити дефинисани и правила игре у том троуглу и начин одређивања главних праваца у глобалним међународним односима“, објашњава он.
Прве назнаке показују да ће се Трамп определити за билатералне односе, наставља Миливојевић, што доказује и раскид Транспацифичког споразума о слободној трговини. Ради одржања примарне улоге САД на глобалној сцени, Трамп ће се концентрисати на билатералне односе са Пекингом, главним економским ривалом, и са Москвом, у функцији решавања глобалних питања, у првом реду проблема који ствара ДАЕШ.
Када је реч о неким другим центрима моћи од интереса за САД у наредном периоду, Трамп даје предност англосаксонском субјекту и у том смислу треба гледати прву посету Вашингтону коју ће остварити британска премијерка Тереза Меј, додаје Миливојевић. Када је ЕУ у питању, такође треба рачунати стављање већег акцента на билатералне односе, него на ЕУ као фактор на који ће Вашингтон и сам Трамп бити концентрисани.
Трамп у међународне односе уноси нову филозофију која иде у правцу повратка концепта равнотеже снага на светску сцену, сматра Миливојевић.
„Морам да кажем да сам и ја поборник равнотеже снага, зато што је равнотежа снага, онаква какву смо имали у време Хладног рата, боље обезбеђивала мир него касније, када сми имали униполарни свет. У равнотежи снага престаје опасност од интервенционизма и од покушаја да се наметну решења која одговарају једној светској сили. Са друге стране, Трамп уноси нову динамику у међународне односе. У том смислу треба посматрати и оно што ће учинити у смислу ревизије НАТО-а. Неће наравно укидати НАТО, али ће се потрудити да изврши ревизију односа међу чланицама у смислу њихових већих обавеза у односу на САД, које данас носе главни терет у финансијском, организационом и функционалном смислу“, каже Миливојевић.
Долазак на власт Доналда Трампа може се назвати политичком револуцијом, каже бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић, зато што је нови амерички председник и у предизборној кампањи, а и својим првим одлукама као председник оспорио целу досадашњу спољну и унутрашњу политику своје земље.
Поништио је америчко чланство у Споразуму о слободној трговини у пацифичкој регији (ТПП), најавио је сличну акцију против Северноамеричког споразума о слободној трговини (НАФТА), врло се, каже Јовановић, лоше изразио о ЕУ и девалвирао је НАТО, изражавајући се о њему као реликту прошлости.
„Трамп је очигледно билатералиста, а не мултилатералиста. Америка је пригрлила мултилатерализам онда када се наметнула остатку света као најјача сила. Од почетка Другог светског рата, она је хтела кроз ту форму међународне сарадње да истакне своју доминантну улогу. Овог пута, она због нове политике председника Трампа изгледа да нема потребу за таквим инструментима ради оправдања своје моћи, пошто сматра да би више могла да добије билатералним путем, чиме би, у односу на друге партнере, однос снага увек био више у прилог Америци, него њима“, објашњава Јовановић и додаје да однос према ЕУ, па и НАТО-у, мада наглашава да је однос Трампа према Северноатлантској алијанси још нејасан, произилази из таквог почетног става америчког председника.
„Могуће је да ће да тражи редефинисања НАТО-а као војне организације, можда и да му дâ неки други правац, да га усмери према борби против радикалног исламског тероризма или да га, на неки начин, учини прихватљивим и за остатак Европе, пре свега за Русију и друге земље које нису у НАТО-у. Можда да буде више европски НАТО него ли натовска Европа. Ако би био европски НАТО, онда би могао да се приближи ономе што је ОЕБС својевремено сугерисао, да буде једнака безбедност за све европске земље, а то се приближава стандардном ставу Русије да би систем колективне безбедности за све био најбоље решење“, каже Јовановић.
Колико је „трампофобија“ узела маха говори и чињеница да су друштвене мреже експлодирале када је објављена вест да је у Конгресу САД поднет предлог закона о обнови америчког суверенитета, чијим би усвајањем САД престале да буду чланица УН.
Тај закон републикански конгресмени предлажу од 1997. сваке године на почетку заседања Конгреса. Досадашњи предлагачи били су Рон Пол и Пол Браун, а ове године предложио га је конгресмен Мајк Роџерс.
Предлог тог закона до сада је увек остајао у фиоци Спољнополитичког одбора, међутим, како каже Јовановић, први пут су се ставови конзервативних републиканских конгресмена приближили ставовима америчког председника. Трамп је током кампање био веома критичан према светској организацији, називајући је клубом људи који се окупљају, воде разговоре и проводе време.
