Гас је у Србији, уз ТА пећи, и даље најјефтинији и најкомфорнији енергент, рекао је у емисији „Енергија Спутњика“ Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“.
У разговору са Јелицом Путниковић, он је истакао да, иако је током ледених дана потрошња гаса у нашој земљи била за 30 до 40 одсто већа него обично, потрошачи не треба да брину када је реч о цени тог енергента, иако су се стекли услови за повећање цене.
„Већ је сад јасно да гас у првом кварталу ове године неће поскупети. Иако је реч о 250 хиљада породица којима то свакако јесте нека врста помоћи, задржавање постојеће цене гаса по „Србијагас“ неће бити толико негативно у финансијском смислу. Ми ћемо остати у зони очекиваног профита и с овим уступком који смо учинили нашим највернијим потрошачима, онима који најбоље плаћају — а то су домаћинства“, каже Бајатовић.
Иако се „Србијагас“ већ годинама сврстава у ред предузећа губиташа, Бајатовић напомиње да ово предузеће већ трећу годину заредом послује са профитом.
„Двехиљадепетнаесту годину завршили смо са 13,7 милијарди пословне добити и 2,9 милијарди динара укупне добити; 2016. са 16 милијарди динара пословне и 2,5 милијарде укупне добити. Не можемо више говорити о ’Србијагасу‘ као о губиташу. Данас компанија има мање запослених него када сам ја дошао на место директора; сви оперативни трошкови смањени су на минимум, а за инвестиције не дугујемо ни динара. Платили смо и 30 милиона старих кредита, као и 50 милиона евра старих дугова Русима, тако да сада немамо никакве историјске дугове. Руској страни смо, заправо, платили све оно што смо били дужни од 1996. године до данас“, истиче Бајатовић.
Шта је лоше у нашим уговорима са Русима
Генерални директор „Србијага“ осврнуо се и на рад Енергетске заједнице из Беча, која тврди да Србија у једном члану споразума о снабдевању природним гасом, који је потписала са Руском Федерацијом, наводно крши принципе конкуренције Уговора о енергетској заједници. Он додаје и да му је веома интересантно то што се Енергетска заједница већ годинама, како каже, „бави искључиво Србијом“.
„Србија није увела санкције Русији, и не треба да их уведе. Мој лични став, не став Владе Србије и ’Србијагаса‘, јесте да ми апсолутно није јасно шта ће нам та Енергетска заједница. Она је основана као помоћ државама које желе да уђу у ЕУ, али она уопште не разуме како су везани сви ти интереси. Фокусира се на Србију у негативном смислу, због нашег уговора с Русијом, а мимо тога се углавном бави решавањем проблема Украјине. Никада, понављам, никада ништа није помогла никоме, па ни нама, а само нам ствара проблеме! Ако правих проблема нема, она их измишља — да би могла да оправда што постоји. То је једна високобирократизована структура, која земљама у транзицији намеће ствари које за Западну Европу нису релевантне“, каже Бајатовић и додаје да су примедбе Комисије о кршењу уговора с Русијом „апсолутно неосноване“.
„Шта је то тако лоше у нашем уговору с Русима? То што у њему пише да је руски гас само за наше тржиште? Тачно је да тако пише — али у пракси, током хладних дана, ми смо што продали по истој цени по којој смо набавили, што позајмили гас Босни и Херцеговини, да се Сарајево не би смрзавало. Тај гас само улази код нас из Мађарске, ми а немамо где да га продамо, јер немамо интерконекције ка Бугарској, Хрватској, Румунији… Па шта ће нам онда те одредбе? Разговарали смо с колегама из ’Гаспрома‘, и то ћемо променити — писаће да је гас и за даљу продају“, објашњава Бајатовић и додаје да „Србијагас“, у том правцу, планира са „Гаспромом“ и заједнички „хаб“, који би служио за, како каже, регионални наступ.
На питање да ли ће чињеница да је Србија кренула у стварање нових гасних интерконекција с Бугарском и Румунијом допринети бољем снабдевању, Бајатовић каже да су оне свакако добра идеја али да, нажалост, не погађају проблем у срж.
„Европска комисија ће најзад дати тих 50 милиона евра кроз ИПА пројекте за изградњу интерконекције, односно двосмерног гасовода, који треба да буде готов до 2020. године. Наводно је градња између Грчке и Бугарске већ почела, као и један мањи део између Турске и Бугарске. То би у перспективи требало да значи да и ми можемо да се накачимо на ’Турски ток‘ — али проблем је што у овом случају те интерконекције могу да црпе само већ постојеће количине гаса, а не нека нова изворишта“, каже Бајатовић.
Важно снабдевање кроз Украјину
Он напомиње да не постоје нова лежишта гаса на које јужне интерконекције могу да се „наслоне“, и додаје да, колико му је познато, у линијама ТАП и ТАНАП неће бити резервисаних количина за Србију, односно гаса предвиђеног за наше тржиште. Једини који ту може да одигра неку улогу је Иран, каже Бајатовић, али очекује да ће се Техеран пре окренути азијским тржиштима.
„Било би лепо да се Блиски исток врати у нормалу након свих тих обојених револуција, да се коначно све смири, пре свега у Сирији… Али мислим да смо дугорочно ’осуђени‘ на количине гаса које ће Русија слати Европи. Све ће се, на крају, опет свести на реекспорт руског гаса — јер другог произвођача за Србију једноставно — нема. Русију просто не можете да замените у европској ’гасној једначини‘“, каже Бајатовић, и додаје:
„Једини гасовод који је то могао да нам обезбеди био је ’Јужни ток‘. Интерконекције би могле да омогуће да нам Румуни можда уступе неке количине гаса, из вишкова, јер имају велике количине гаса. Поред Банатског двора у плану су још два складишта гаса, од којих је једно свега шест километара од румунске границе.“
Енергетска безбедност је, каже Бајатовић, од огромног значаја. Мора се имати у виду да ће, уколико дође до прекида текућег снабдевања преко Украјине, проблем одједном имати све земље југоисточне Европе — па и Србија, а све због тога што је изградња „Јужног тока“ обустављена.
„Ако се укине снабдевање кроз Украјину…. Србија, Словачка, Мађарска… ниједна од тих земаља неће више моћи да добије довољно гаса. Ако тај правац снабдевања нестане, сви нови правци, који иду преко Немачке, имају капацитете који нам малтене гарантују да нећемо моћи сви да имамо довољно гаса. Ово важи чак и у случају да се изгради дуго најављивани ’Северни ток 2‘“, наглашава наш саговорник, и додаје да је бесмислено градити гасоводе кроз правце на којима не можете да наслоните директно на извор.
Скупи амерички шкриљци
На питање да ли је можда алтернатива често спомињани амерички гас, о којем је било много речи последњих година, Бајатовић каже…
„Доћи ће тај амерички гас, али питање је — по којој цени. Ми не можемо да поступамо само како од нас захтева европска бирократија. Мислим да ће тај њихов гас, који се вади из шкриљаца, за нас бити превише скуп — и не видим да може да конкурише руском гасу, бар док цена нафте не пређе сто долара по барелу. Дакле, још дуго времена то за нас неће бити рентабилно. Напомињем да за мене ово није идеолошко питање. Ако цена и услови буду одговарајући, куповаћемо гас од било кога. Чак и од Американаца, ево, то кажем на овом вашем, руском медију. Најјефитнији гас — небитно је ко га испоручује!“, категоричан је Бајатовић.
Он наглашава да Србија у европској „енергетској једначини“ мора да брани сопствене интересе.
„Видим у овој русофобији која је завладала, а и у ’американофобији‘ након изборне победе Доналда Трамп да се једнако нападају и Руси и Американци, само из различитих углова. Ту европску бирократију сви игноришу, а ми им робујемо и подилазимо. Схватите — ако немате енергију, немате развој… А ако нема развоја, не можете да решавате ни социоекономске проблеме. Уколико југоисточна Европа жели себи добро, можда би требало да размисли о некој новој верзији Јужног тока“, закључује генерални директор „Србијагаса“ Душан Бајатовић.
