Оружаним снагама Немачке ово није први пут да привлаче пажњу друштва на врло лош начин. Спутњик пише о десет великих скандала немачке војске.
1. Сексуално узнемиравање војника
Према писању медија, 2006. године је неколико млађих официра у касарни у граду Нидерауербах морало да трпи понижавања током којих су их старији официри терали да се скидају голи и подсмевали им се. Једном од официра су у анус стављали суво воће и ударали га веслом по задњици. Две године након овог инцидента, капетан који је прећутао овај немили догађај и покушао да га сакрије од јавности, био је кажњен и морао је да плати 2.000 евра.
2. Подучавање батинама
У граду Косфелд је, како пише „Шпигл“, 2004. године цела јединица која је била на обуци претрпела малтретирање. Током војне вежбе, војнике су везивали, тукли, па чак и шутирали. Циљ обуке је био „ослобађање талаца“, па су војници наводно морали да прођу кроз тортуру коју би можда морали да истрпе отети. Касније је неколико ментора било кажњено.
3. Злостављање у Авганистану
Према писању листа „Цајт“, неколико војника Бундесвера је 2006. године скрнавило главу убијеног човека. На једној фотографији се могло видети како војник једном руком држи главу, а другом руком свој полни орган који је приближавао глави. Тада је 20 редовних и бивших војника било приведено на испитивање.
4. Неупотребљиво оружје
„Шпигл“ је 2012. године први пут писао о недостацима јуришне пушке Г36. Наиме, према писањима листа, оружје при повишеним температурама губи прецизност гађања. У марту 2015. године министарка одбране Урсула фон дер Лајен је потврдила да проблем постоји. Произвођач овог оружја „Хеклер“ и „Кох“ из Баден-Виртемберга је одбацио оптужбе. Ипак, 2015. године је била усвојена одлука да се свих 170 хиљада пушака замени неким другим моделом.
5. Недовољна борбена готовост војних авиона
У новембру 2016. године „Ројтерс“ је јавио, позивајући се извештај Министарства одбране, да се Бундесвер жалио на недовољну борбену готовост авиона типа „Торнадо“ и „Еурофајтер“. Према сазнањима ове информативне агенције, 2015. године свега 52 одсто свих авиона „Еурофајтер“ и 44 процента авиона типа „Торнадо“ било је у стању борбене готовости. Према стандардима, требало би макар 70 одсто авиона да буде у стању борбене готовости
6. Проблеми са транспортним авионима
Бундесвер је у октобру 2016. године могао да се суочи са проблемом у вези са недовољном борбеном готовошћу авиона С-130Ј америчког концерна „Локид Мартин“. Према писањима листа „Велт ам Зонтаг“, немачке оружане снаге су разматрале унутрашњи документ који је указивао на недостатке ових авиона. У извештају комитета за наоружање Министарства одбране писало се о новим проблемима за које се до тада није знало.
7. Инџирлик: сви авиони „Торнадо“ — неисправни
И поново је у октобру 2016. године из техничких разлога требало одустати од учешћа шпијунских авиона типа „Торнадо“ у опeрацијама у Сирији и Ираку.
8. Борбени шлем и црни завртањ
До проблема, може доћи чак и са таквим једноставним предметима као што је борбени шлем. Стандардни модел — шлем М92, који користи Бундесвер, састоји се од 29 слојева кевлара и дизајниран је да заштити војнике од гелера гранате. Деловало је да је веома јак, али заправо није онолико, колико се писало у медијима 2015. године. И кривац за то, како се испоставило, јесте само један мали црни клинасти завртањ, који наводно није довољно јак.
9. Нарушавање правила НАТО-а — 150 жртава
Један пуковник Бундесвера је 2009. године, према информацијама немачких медија, издао наређење војним пилотима да бомбардују камионе — цистерне који су се заглавили у песку. Тај пуковник је био оптужен да је нарушио правила НАТО-а, јер је лично дао наређење без претходне тачне анализе ситуације. Током овог бомбардовања, погинуле су 142 особе.
10. Јурохок: Прескупи и неупотребљиви шпијунски дронови
Шпијунска летелица „Јурохок“ је 2013. године скоро коштала позиције тадашњег министра одбране Томаса де Мезијера, писао је „Шпигл“. Били су откривени бројни проблеми са овим беспилотним летелицама баш у немачком ваздушном простору. Конкретно, постојао је ризик да трошкови порасту за неколико стотина милиона евра. У пролеће 2013. године, престао је рад на даљем усавршавању ових летелица и започето је тражење неког другог модела, на који би се могла поставити техника за прикупљање обавештајних — шпијунских података. Овог пута је посао поверен концерну „Ербас“.
