Шта ће Русија конкретно понудити Јапанцима за сада није обелодањено, али се зна да је у децембру прошле године, током Путинове посете Јапану, договорено да се започну консултације о заједничким привредним пројектима двеју земаља на Курилима.
„Ако предузмемо праве кораке у правцу плана који је представио премијер Абе, а који укључује креирање сепаратних структура које ће регулисати привредне активности на острвима и рад на механизму сарадње, ми можемо да створимо услове који ће нам дозволити да коначно решимо проблем мировног споразума“, рекао је тада Путин.
Курилска острва, како је истакао, од кости у грлу односа Русије и Јапана могу да постану потпуно супротно, „нешто што ће ујединити две земље“.
О статусу Курила Москва и Токио се споре већ више деценија. Острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомај Руси зову „Јужним Курилима“, а Јапан својим „северним територијама“.
Због овог спора Русија и Јапан нису потписали мировни споразум већ више од 70 година.
Јапански премијер Шинзо Абе је данас поручио да хоће лично са председником Путином да потпише руско-јапански мировни договор, и то што пре.
„Не желим ником да предајем штафетну палицу. Хоћу својом руком да потпишем мировни договор заједно са председником Путином“, рекао је Абе.
У марту би већ требало да се у Токију одржи прва рунда консултација о заједничкој привредној делатности на Курилским острвима.
„Данас Москва и Токио мирно разматрају економску сарадњу на сва четири острва, као хуманитарну сарадњу, либерализацију визног режима за јапанске грађане у тој зони. На први поглед могло би се рећи да напретка у руско-јапанским односима током Путинове посете Јапану није било. Јапански естаблишмент је делом био разочаран, али то је проблем самих Јапанаца. Нико их не тера да мисле да ће проблем Курила бити решен преко ноћи. Међутим, упркос њиховом мишљењу, напредак је значајан, јер су Токио и Москва једни другима изашли у сусрет. Требало би обратити пажњу и на то да је крајем јануара премијер Јапана сменио дипломату који је био задужен за преговоре са Русијом, и да је сада та обавеза прешла на заменика министра спољних послова Јапана Такеа Акибу. Посебно бих истакао да је Акиба специјалиста управо за међународно право. То значи да је наша сарадња на Курилима веома деликатно питање и да би требало развити план, који неће противречити ставу Јапана, који те територије не признаје руским, и који такође неће противречити ставу Русије, која не тргује својим суверенитетом“, каже за Спутњик Виктор Пављатенко из Центра за јапанске студије руског Института за Далеки исток.
Руски експерт наводи да би решење за Курилска острва могло да буде преузимање модела какав је примењен у случају Аландиских острва у Балтичком мору, удаљених 40 километара од Шведске и 95 километара од Финске.
„Модел који би могао да буде основа заједничког коришћења Курила су Оландска острва. Већ је одржан велики број конференција и већ је обављено доста истраживања о тој теми. У принципу, Јапанци су спремни да то питање разматрају. Сетимо се само како је питање Оландских острва било решено између Финске и Шведске. Тамо данас живе сви заједно, суверенитет је фински, закони шведски итд. Али, поновио бих, да је Акиба специјалиста за међународно право и да он није случајно постављен на то место“, додао је Пављатенко.
Руски експерти подсећају и да су током Путинове децембарске посете Јапану одређене четири сфере у којима је могућ заједнички развој тих територија. Прво, риболов и прерада рибе, а затим животна средина, туризам и медицина. То су основни правци будуће сарадње, сматрају стручњаци.
Та острва су богата рибом и још у совјетско доба тамо су радиле велике фабрике за прераду рибе. Међутим, оне су деведесетих година све пропале и сада се обнављају. У том смислу, посебно је атрактивно острво Шикотан.
Искуство Јапана би, сматрају експерти, ту могло да буде веома корисно, јер Јапанци имају најнапредније технологије за риболов, прераду и складиштење рибе.
Уколико се буду отварала заједничка руско-јапанска предузећа, јапански инвеститори би могли да профитирају, а осим тога риба и морски плодови би могли да се извозе на јапанско тржиште.
Јапански премијер је оценио да ће заједничка привредна делатност на Курилским острвима бити „плус за закључење мировног договора“.
„По први пут Руси и Јапанци могу да имају заједничку економску делатност, помоћу које ће боље да разумеју једни друге, а такође и да повећају ниво поверења локалног становништва према Јапанцима. То ће бити велики плус на путу ка закључењу мировног договора“, истакао је Абе.
