00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Навали народе: Украјина на распродаји
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери

Зашто су Курилска острва важна за Русију

© Sputnik / Sergey Krivosheyev / Уђи у базу фотографијаЈапан претендује на четири Курилска острва
Јапан претендује на четири Курилска острва - Sputnik Србија
Пратите нас
Уочи посете руског председника Владимира Путина Јапану, тамошњи медији су објавили вест да би јапанске власти могле да одобре размештање америчких војних база на два острва Јужних Курила, уколико их Русија буде предала Токију. У Кремљу такве наводе нису желели да коментаришу, а руски аналитичари кажу да је такав сценарио „немогућ“.

Они подсећају да Москва по овом питању има јасан став — Русија не тргује својим територијама, док Јапан, с друге стране, претендује на сва четири острва.

Стене на острву Шикотан, или Спанберг на Курилима - Sputnik Србија
Америчке базе се могу појавити на Курилским острвима

О статусу Курила Москва и Токио се споре већ седам деценија. Острва Итуруп, Кунашир, Шикотан и Хабомаи Руси зову „Јужним Курилима“, а Јапан својим „северним територијама“.

Путиновој посети Јапанци придају посебно велики значај, јер рачунају на развој билатералних односа двеjу земаља, надају се закључивању мировног споразума и решавању тог територијалног спора.  

Међутим, експерти предвиђају да ће и после Путинове посете Јапану ово територијално питање остати на статусу кво, па се самим тим писања јапанских медија о размештању америчких база могу разматрати „само хипотетички“.

Јапански политиколози наводе да лист „Асахи“, који је објавио ту вест, у целости има скептичан однос према руско-јапанским преговорима, а руски аналитичари сматрају да таква писања „не би требало узимати здраво за готово“.

Ово питање је у медијима разматрано још у првој половини деведесетих година, када се многима чинило да су шансе о предаји острва Јапану сасвим реалне. Аргументи Јапанаца су били — ако та острва пређу у јапанске руке и буду под јапанским суверенитетом, са правне тачке гледишта, Јапан ће имати право да их користи на исти начин као и остатак своје територије, а самим тим ту би могле бити распоређене америчке војне базе.

Владимир Путин - Sputnik Србија
Москва наставља да ради на ширењу сарадње с Јапаном

Ако, међутим, Русија буде поставила нека ограничења и буде тражила гаранције, онда јапански суверенитет неће бити потпун, а наведени циљ постигнут. Ипак, истичу експерти, овакав сценарио је само „теоретски могућ“.

Прво, Русија се, уверени су политиколози, неће одрећи Курила, нарочито што постоји та опасност да на њима буду размештене америчке базе.

Друго, чак и да Москва, хипотетички посматрано, уступи Јапанцима два острва, отварање војних база на Хабомаију и Шикотаун је немогуће због конфигурације терена.

„Још када се у првој половини ове године говорило о евентуалној предаји неких Курилских острва Јапану, аналитичари су се одмах запитали шта ће бити даље, с обзиром на то да Американци, у складу са јапанско-америчким споразумом, треба да штите и ова острва, као делове јапанске територије, а то подразумева између осталог и размештање војних база.

Међутим, на Хабомаију је немогуће разместити базу зато што је реч о архипелагу који се састоји из мноштва малих острва. Осим тога, на некима од њих се налазе руски погранични пунктови.

Што се тиче Шикотана, реч је о већем острву на коме је изградња могућа, али ту сасвим сигурно не би могле да се граде тако велике базе какве Американци већ имају, на пример на острву Окинави или оне попут базе Фуџи.

Курилска острва и историјске границе Русије и Јапана - Sputnik Србија
Курилски спор — компромиса (не)ће бити

„Такве базе просто не могу да стану на Шикотан, али размештање америчких војника је у потпуности могуће“, каже за Спутњик Александар Куланов, експерт за руско-јапанске односе.

Према неким ранијим подацима на јапанским острвима размештено је више од 150 америчких војних објеката, а само на острву Окинава налази се 50.000 америчких војника.

Русија, с друге стране, на острвима Итуруп и Кунашир гради две војне базе, а крајем прошлог месеца Руси су на ова пацифичка острва допремили своје ракетне комплексе „бастион“ и „бал“. Московски војни експерти наводе да је Русија на Куриле поставила ово наоружање као одговор на активности САД у Азијско-тихоокеанском региону.

„Бастион“ успешно штити простор површине 150 квадратних километара. Он користи противбродске ракете „јахтонг“, чији је домет до 300 километара. Посада „бастиона“ може да га припреми за отварање ватре за само четири минута. Обалски ракетни комплекс „Бал-Е“ је намењен контроли територијалних вода и заштити поморских база.

Домет ракета X-35 је 120 километара, а посади је потребно десет минута да га припреми за гађање. Од 2015. године Русија на Далеком истоку прави јединствен систем обалске страже неопходне за контролу територијалних вода око Курилских острва и Беринговог мореуза.

Влада Јапана - Sputnik Србија
Јапан спреман да сарађује са Русијом без обзира на Куриле

Русија има огромну територију, скоро два пута већу од САД, а на мору се граничи са 12 земаља. Укупна дужина руских морских граница премашује 39.000 километара. Безбедност обала и бројних мореуза обезбеђују најсавременији ратни бродови и ракетни системи „бастион“ и „бал“.

„Са тренутним развојем високопрецизног оружја, крилатих и хиперсоничних ракета претња руском Далеком истоку би прилично велика, уколико би те намере (о америчким базама) биле реализоване. Курили су стратешки важни за нашу економску и војну безбедност. Ако би њих предали Јапанцима, онда би наша флота била ’заробљена‘ — и бродови и подморнице“, рекао је заменик комитета Савета федерације за одбрану и безбедност Русије Франц Клинцевич, иситичући истовремено да је овде реч само о намерама, а да је пут од „намере до реализације веома дугачак“.    

 

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала