Румуни су још једном показали да их није тешко мобилисати да изађу на улице због потеза Владе са којима се не слажу. Масовне протесте у румунским градовима, у којима је учествовало око 300.000 људи, изазвала је спорна уредба Владе, донета пре два дана, са циљем да ублажи прописе о борби против корупције.
Та уредба критикована је као највеће одступање од антикорупцијских реформи од 2007. године када је Румунија постала чланица ЕУ. Уредба о декриминализацији бројних прекршаја изазвала је оставку румунског министра трговине Флорина Жијануа, а министар правде Флорин Јордаке, који је и донео спорну уредбу, привремено је предао дужност свом заменику до 7. фебруара.
Стефан Сурлић, асистент на Факултету политичких наука, подсећа да су 2015. године протести у Румунији због погибије 32 људи у пожару у ноћном клубу проузроковали оставку премијера Виктора Понте. Иако се ти догађаји не могу поредити, каже Сурлић, било је довољно да тада на улице изађе око 30.000 Румуна, док је спорна уредба Владе, која по хитном поступку може да омогући помиловање бројних званичника осуђених за корупцију, изазвала гнев на стотине хиљада људи.
„Мислим да је овде кључни моменат тај што уредба укључује лидера Социјалдемократске партије Ливију Драгна, који након победе те партије на недавним изборима није могао да постане премијер, будући да му још није истекла двогодишња условна затворска казна због покушаја да намести референдум. Ту је и неколико других случајева у којима је он директно осумњичен за злоупотребу службеног положаја. Тако да је политичка ситуација у Румунији веома комплексна, али ако узмемо у обзир да је и Европска комисија тражила од Владе левог центра да још једном размотри спорну уредбу, требало би све институције да се запитају колико је та одлука оправдана“, каже Сурлић за Спутњик.
Најновији потез Владе Румуније изазвао је незадовољство и председника те земље Клауса Јоханиса, који је навео да ће од Уставног суда тражити да одлуку Владе прогласи неуставном. Сурлић подсећа да је Јоханис на изборима за председника био кандидат тада Хришћанско-либералне алијансе и противник Виктора Понте, који је представљао социјалисте, и да је победио управо на таласу обећања да ће се озбиљно супротставити корупцији која је заузела све поре румунског друштва, а нарочито политичку елиту.
„На таласу тог његовог обећања заиста су почеле многе истраге које укључују преко 1.000 различитих политичких представника, људе који су укључени у румунске институције и администрацију. Међутим, оптужбе за корупцију су пратиле социјалдемократе и раније, током последњих избора 2016. године, па их то ипак није спречило да освоје већину са 250 представника у дводомном Парламенту Румуније. Свакако да су социјалдемократе овим протестима и те како угрожене, али ако узмемо у обзир да су скоро одржани избори и да би нови могли да доведу до још веће политичке нестабилности у тој земљи, верујем да ће под притиском ЕК, грађанских протеста и евентуалне одлуке Уставног суда, социјалдемократе ипак повући спорну уредбу и да ће и даље остати на власти. Међутим, уколико актуелни премијер под притиском свог лидера Драгна и даље буде инсистирао на тој уредби, можемо очекивати даље немире, а можда и превремене изборе у Румунији“, оцењује Сурлић.
Оно што је сигурно, додаје наш саговорник, јесте да све веће поверење ужива председник Клаус Јоханис, који је стао на страну деснице и који ће вероватно бити њен будући лидер на евентуалним превременим изборима. Иначе, Уставни суд Румуније оставио је Влади, Парламенту и судијама рок до 7. фебруара да упуте примедбе на уредбу о корупцији. Двадесет дана по добијању тражених докумената Уставни суд ће одлучити о уставности те уредбе, а уколико суд не блокира уредбу, она ступа на снагу десет дана од усвајања.
