Кампања за председничке изборе није званично почела али се грађанима Србије чини да траје већ увелико. Владајућа коалиција још није објавила име кандидата али остале партије на српској политичкој сцени мање-више јесу. Међу њима су и српски радикали, који су у трку до Андрићевог венца убацили свог лидера.
Јесте ли спремни за изборе и како процењујете своје шансе?
— Ужелео сам се председничке кампање. Не бавимо се истраживањем јавног мњења и знам да сви ови који глуме да то раде, не раде то у складу са основном методологијом истраживања, па им ништа и не верујем. Судећи по нашем дубинском испитивању народног пулса у унутрашњости Србије, популарност нам је све већа. Томе је умногоме допринео наш наступ у Народној скупштини, јер смо најозбиљнији, не само у односу на остале опозиционе странке, већ и у односу на владајућу. Владајућа странка не може ни по једном озбиљном питању са нама да изађе на крај. Држимо се озбиљних тема, не правимо циркус као неки други, јер нам је циљ да снажнијим аргументима власт оборимо како бисмо ми дошли на њено место, а не да би се вратиле досманлије, отворене слуге западних сила.
Имате ли слоган и како ћете приволети бираче који никада нису гласали за вас да вам укажу поверење?
— Слоган ми је „Најбољег за председника“ па нека народ каже ко је најбољи. Неки који се не разумеју у политику и уставни систем нуде брда и долове. Баве се економским темама и социјалним програмима, а то председник не ради. Ја се стриктно држим уставних надлежности председника републике, у свим другим питањима ја заступам политику и програм СРС.
Очекујете ли и расписивање ванредних парламентарних избора и колико би они у овом тренутку ишли наруку радикалима?
— Могуће је да их буде, али није много вероватно. Нама би одговарало расписивање и ванредних парламентарних избора, верујем да бисмо ми више него удвостручили број посланика. Гласање за парламент не прижељкују остале опозиционе странке, социјалисти се тога много боје, а ни напредњацима није свеједно јер је дошло до напрслина у њиховим редовима. На пример, случај Веље Илића или оног који ће тек букнути — случај Вука Драшковића. Њему је Александар Вучић поклонио три посланичка места без икаквог разлога али сада због тога може да има главобољу. Наш је радикалски наук да никад никоме те мандате не треба поклањати и зато сами идемо на изборе и сами освајамо мандате.
Да ли бисте ви као председник државе могли добро да сарађујете са премијером Вучићем?
— Ја мислим да бих. Можда би било неких директних трзавица у прво време, али ја бих се стриктно држао својих уставних надлежности и Вучић би томе морао да се прилагоди. То би за Србију било добро. Не ваља за Србију да Вучић буде искључиви носилац укупне извршне власти, да све буде у његовим рукама. У овом случају, код нас извршна власт води укупну спољну и унутрашњу политику и имала би још једног контролора у својој структури — председник Републике по дефиницији је формални шеф извршне власти али суштински није. Ја бих могао да контролишем и рад Народне скупштине на тај начин што ми Устав даје за право да вратим на поновно гласање закон за који сматрам да није добар.
Ако бисте били председник, командовали бисте и војском…
— Да, председник командује војском у миру и у рату и његове надлежности јачају у случају ванредног и ратног стања, а надам се да такво стање нећемо имати. Што се војске тиче, ту је потребно да се ради много. Војска није у добром стању, досманлијски режим је скоро потпуно уништио војску и тек у последње време напредњачки режим је ту постигао крупне резултате захваљујући пре свега руског и белоруској сусретљивости. Били су баш као истински пријатељи, добродушни, и реаговали су на начин на који нама помаже да можемо да оспособимо нашу војску да нам не прети опасност ни од једне суседне државе. Ја бих се као председник трудио да издејствујем од Владе да војска има бољу плату него што има сада. Разумем да је то проблем читавог друштва, али је војник ипак тај који ће први да се жртвује уколико дође до неке критичне ситуације и зато треба да буде награђен бар толико да може да преживи са својом породицом.
Напредњаци још немају председничког кандидата, а многи аналитичари кажу да се лидер СНС плаши да предложи неког кога бисте ви у другом кругу могли да победите…
— То говоре многи који се баве политичком теоријом и праксом, и ја сматрам да су они прилично у праву. Јер, уколико Вучић не буде кандидат, моје су шансе за победу велике. Не мислите ваљда да ми Томислав Николић може бити кандидат, он је толико компромитован да би то било смешно, трагикомично.
Шта мислите о осталим потенцијалним председничким кандидатима?
— Сматрам да постоје четири озбиљна кандидата — неко из редова напредњака, Вук Јеремић, Саша Јанковић и ја. Остали су маргинални. Неке ће и сам Вучић да подстакне да се кандидују како би мало помутио политичку сцену.
Кога видите у другом кругу?
— Ако Томислав Николић буде кандидат СНС, могуће је да он не дође ни до другог круга. У том случају, могу у другом кругу да будем са Јеремићем, а ако се Вучић кандидује, онда ће то бити тешка борба, то признајем јавно. Он је за мене најтежи противкандидат, јер још има високу популарност. Све ишчекујем када ће то кренути низбрдо и већ јесте кренуло али није довољно да бисмо ми превагнули. Јеремић је западњачки кандидат, велики новац прима од Катара. Саша Јанковић је такође западњачки играч. Не знам да ли ће они заиста кренути као два одвојена кандидата или ће се договорити да се у одсудном моменту Саша Јанковић повуче и подржи Јеремића, јер је у њега уложен велики новац. Он је већ потрошио два милиона евра на пропаганду на интернету, на друштвеним мрежама.
Колико ви трошите на кампању?
— Ми најмање, наша кампања је увек најскромнија. Имамо чланарине које су 200 динара годишње, имамо добротворне прилоге и оно што држава да за предизборну кампању. Најскромније и живимо, код нас у странци нема никаквог луксуза, све је сведено на стрпљиви и марљиви страначки рад који једном мора да донесе резултате. Наравно, свакаква изненађења у кампањи и на изборима су могућа, многи и на Западу погреше, па се хватају за главу. Е, ми нисмо погрешили у погледу Доналда Трампа, својски смо га подржали и допринели његовој победи, јер имамо под својим утицајем велики део српске дијаспоре која је подржала наш апел. Не знамо какав ће Трамп бити али је било важно да се отарасимо Клинтонових за сва времена.
Имате ли контакте са неким из Трампове администрације?
— Немам никакве контакте али се држимо својих програмских циљева, ми смо изразито проруска странка за интеграцију са Русијом али се радујемо новоотвореној могућности да Русија и Америка успоставе заједнички језик у многим битним питањима за савремени свет, и зашто да не иду и у нову поделу интересних сфера. Ми рачунамо да бисмо припали руској интересној сфери, што би дугорочно била шанса да решимо многе наше националне проблеме и реализујемо циљеве.
Причало се да сте препустили једном приликом победу на председничким изборима Милану Милутиновићу, па се многи питају да ли бисте то поновили и са Александром Вучићем…
— Па то није могуће, како се то препушта победа? Мени су украли изборе ′97. Прво, покрали су ми изборе кад сам победио Зорана Лилића. Иако су први показатељи били да је изашло више од 50 одсто грађана, а то су вештачки створили социјалисти који су немилосрдно убацивали гласове Албанаца на Косову и Метохији и у местима где ни тада наша војска и полицији тенковима није могла да уђу. И кад су видели да ја побеђујем, да имам три посто разлике у односу на Лилића, стигла је наредба из Београда: „Одвади!“. И тако су, одвадивши огроман број гласова, они свели излазност на испод 50 одсто. Јер тада је Устав прописивао да мора више од 50 одсто да изађе на изборе да би председник републике могао да буде изабран. Друго, кад је Милан Милутиновић фалсификатима дошао на ту функцију, ми смо се бунили. Ми смо објавили двадесетак бројева нашег листа „Велика Србија“ где смо то раскринкавали. Имам књигу од 1.000 страна која садржи документа која смо упутили Уставном суду доказујући фалсификате на терену. Пошто тамо нисмо имали довољно контролора, ми смо из целе Србије послали око хиљаду људи, а тамо их полиција није пуштала на бирачка места, затицали су пуне кутије гласачких листића, заиста су се чудовишне ствари дешавале. Ми смо то све изнели у јавност, али нисмо изашли на улицу да изазовемо крвопролиће и због тога што је Галбрајт као специјални амерички изасланик дошао у Београд и рекао Милошевићу: „Против Шешеља су сва средства дозвољена“. Победа се може отети, победа се може украсти али се предати не може никако.
Када очекујете изборе, у марту или у мају?
— Убеђен сам да ће бити у марту или почетком априла. Иако кампања није почела и кандидатура није озваничена, ухватио сам се укоштац са западним кандидатима, а успут онако клепим Томислава Николића, а бритке критике упутим према Вучићу.
Очекујете ли да вас подржи неко из опозиције ако се домогнете другог круга?
— Подршку других опозиционих кандидата не очекујем у другом кругу јер подршка малих странака не значи ништа. Није наш народ блесав, нису људи овце да гласају у првом кругу за једнога, тај није прошао и сада ће они њега да слушају за кога да гласају. То у Србији не пролази. Ако уђем у други круг са Вучићем, мораћемо да имамо директни ТВ дуел, а ја још ниједан нисам изгубио.
Да ли сте могли да претпоставите да ће се неки ваши некадашњи саборци одрећи идеологије странке која постоји од 1991?
— Идеологија и политика странке су исто оно за шта сам ја робијао под комунистичким режимом, само је то сада развијеније, на вишем нивоу. Време чини своје, наш напоран рад доноси резултате. Наша оријентација је била реализовати програм, подучити људе циљевима, па ћемо доћи на власт онда када то сазри у главама људи. За разлику од других странака којима стручњаци дају савете како да придобију народ. То вам је случај са Вучићем и Николићем. Подлегли су искушењу да дођу на власт и одрекли су се идеологије коју су деценијама заступали са мном и кренули другим путем. Мислили су да ће направити мало уступака, али Запад тражи све више и више. Запад је жртвовао Бориса Тадића, као исцеђен лимун га бацио на сметлиште историје, и отворио врата Николићу и Вучићу. На Николића нико више не рачуна али је Вучић на великим мукама. Са једне стране притиска га Запад, а са друге мора да развија пријатељство са Русијом и седи на две столице. А не може се тако вечито, јер и Русија може једног дана да изгуби стрпљење. Наша политика се разликује од Вучићеве јер смо против седења на две столице, јасно смо против уласка у ЕУ, желимо равноправну сарадњу са свима али интеграцију са Русијом и учешће у интеграционим процесима на Истоку. Ми видимо у томе српску шансу.
Да ли мислите да имате подршку народа за такву ствар?
— Постоји у огромном проценту, преко 60-70 одсто, али је тренутно лоше распоређена. Сувише велики број таквих гласача је за Вучића и напредњаке, јер је направио успешну финту — привукао је прозападне гласаче и обезвредио постојање прозападних странака попут ДС, а са друге стране привукао огромно патриотско бирачко тело наслањајући се с времена на време на оно што су контуре наше радикалске политике.
Зашто не видите велику улогу Томислава Николића у предстојећим изборима?
— Та улога се истопила криминалним аферама, Фондацијом Драгице Николић, чињеницом да је стекао факултетску диплому а да ниједан испит није полагао. Постоји извесна разлика између Николића и Вучића. Томислав Николић је подлегао најгорој могућој болести — похлепи за материјалним богатством, а Вучић се руководи вољом за личном моћи. Довео је себе у ситуацију да праву владу нема, он је министар у свим министарствима, а то није научио у радикалским редовима. Ми смо увек форсирали способне људе у врх, и самог Вучића на тај начин. Штета је што се одрекао радикалске идеологије али се још надам да би у неком моменту могао да схвати да се на две столице не може седети и да се потпуно преоријентише на Русију, тада бисмо могли да сарађујемо. Ако се преоријентише на Запад, сарадња није могућа, то би упропастило државу, јер нам одатле само стижу претње и уцене.
Можда ће се то променити доласком Трампа на власт?
— Питање је када ће и да ли ће Трамп стићи да се бави Балканом и српским питањем. Србија треба што више да се приближи Русији да би она наше интересе штитила као своје сопствене. Треба нам већи степен интеграције са Русијом него што то има и Белорусија. Довољно нам је да сачувамо државни индивидуалитет, место у УН, државне симболе, Владу, а спољну политику и одбрану треба потпуно интегрисати са Русијом.
У току су бриселски преговори, имате ли ви решење за косовски проблем?
— Ми смо једини гласали против Ахтисаријевог плана, али када је већ дошло до тога инсистирали смо пре било каквих преговора да се прво реализује Резолуција 1244, да се врати до хиљаду српских војника и полицајаца. То ниједан режим није тражио, па ни Вучићев. Томислав Николић је споменуо то пре неки дан, па се брзо повукао. Са српске стране су дати сувише велики уступци, а сада би се требало укопати око онога што Албанци нису реализовали, пре свега Заједнице српских општина. У свим међународним преговорима Албанци имају своје силе-заштитнике, Америку и ЕУ, због тога би и Срби требало да траже силу-заштитницу — Русију, која ће заједно са нама учествовати у преговарачком процесу. Русија се мора вратити као снажан фактор у процес решавања косовско-метохијске кризе. Никада није касно да врати трупе које је повукла пре неколико година, и то под заставом Уједињених нација, као што су то учиниле остале земље.
Шта бисте конкретно саветовали председнику и премијеру?
— Председнику Србије немам шта да саветујем — да што пре дигне руке од свега, да се врати у Бајчетину, да пече ракију, да је пије да би заборавио у какву се каљугу увалио. Што се Вучића тиче, њему бих саветовао да не попушта ни у чему, али се бојим да ме неће послушати.
