Довољно је само ишчитати наслове данашњих текстова посвећених скупштинском заседању, на коме се бирала Влада Србије, да би било јасно на шта ће нам личити заседања парламента.
Ментални болесници, коњи, животиње, пијандуре, диктатори, фалсификатори, Калигула, пљачка, Фарма, стока, пољупци, делови су наслова у таблоидима који су за опрему текста само искористили сав арсенал употребљен у скупштинском обрачуну опозиције и власти. Било се из свих оружја, користећи и друштвене мреже. Нису томе одолеле ни остале новине, мимо таблоида, ма колико се трудиле да уозбиље причу о експозеу и новој влади.
Да се по јутру дан познаје, показала су већ данас прва заседања у Скупштини Србије, када је приликом формирања Одбора за спољне послове дошло до напада искрености посланице напредњака на рачун радикалске колегинице.
„Ви да водите спољну политику?! Овде сте позвани да глумите мајмуне и забављате народ“, бираним дипломатским речником обратила се представница власти. Вероватно је добила заслужену грдњу, па је брже-боље потом стигло и извињење.
Жртва је овога пута била иста она посланица која је председницу парламента 2002. године полила водом.
Праксу небирања средстава у обрачуну са политичким противником у скупштину су управо увели радикали, на челу са Шешељом. Осим поливања водом, још су у живом сећању чупања каблова и микрофона за говорницом, гађање ципелом, а било је ту и пљувања, шамарања, разбијених носева и цеваница.
Највећи скандал-мајстор од обнављања вишестраначја у Скупштини Србије, Шешељ ће остати упамћен по томе што је обезбеђење буквално морало да га износи из посланичких клупа када због изречене казне није хтео да напусти салу.
Данас, после 13 година паузе, лидер радикала и повратник из Хашког трибунала у скупштинске клупе, каже да седнице нису узбудљиве као некада.
„Пре је било много озбиљнијих људи међу посланицима, па се расправа водила на квалитетнији начин. Али припремите се психички за моја изненађења. Овај пут ме неће износити из Скупштине“, поручио је Шешељ.
Изненађење је већ приредио. Могло би се рећи да је на скупштинском заседању био један од ретких који се бавио својим послом. Без увреда, зађевица, простаклука, критички је говорио о експозеу мандатара. На крају је испало да је у скупштини био све Шешељ до Шешеља, осим самог Шешеља.
Мора се ипак признати да такво понашање у парламенту није само ексклузивитет Србије. Нема ни три месеца како се скупштином Црне Горе приликом избора тамошње владе проламало „Мило лопове, Мило лопове“, а премијер (Мило Ђукановић) узвраћао са „Браво кретени!“.
Било је још тога, туча је умало избегнута, али је и ово довољно сликовито.
Да не набрајамо сцене из парламента БиХ, али и Скупштине Републике Српске. Хрватски медији су, такође, извештавали о „Свађи у Сабору“.
Да ли је разлог недоличног понашања још скромно парламентарно искуство држава на овим просторима у односу на земље са парламентарном демократијом која се мери троцифреним бројем година? Или живимо у времену када је све на продају, па је, према учењу стручњака за маркетинг, и лоша реклама добродошла? Важно је да се о вама прича и пише.
Уосталом, колико је политичара који ништа нису урадили ни као власт ни као опозиција. Али стално су ту. Присутни. Привилегије и корист бављења политиком су довољан мотив да би се они који су то искусили њих одрекли.
Мало ко се данас сећа помпезно најављиваног Кодекса понашања посланика у Скупштини Србије. Његов предлог је био сачињен пре две године. Чак је ишао на проверу у Европски парламент, где је добро оцењен. Председник радне групе за израду кодекса, тада шеф посланичке групе напредњака, Зоран Бабић је објашњавао да посланици неће смети да се служе говором мржње у парламенту, али ни ван њега, у медијима, и да ће, ако то чине, бити санкционисани. Чекало се само усвајање с јесени 2014. Како данас рекоше Спутњику у Скупштини Србије, никада није усвојен.
