Бороз у свом чланку за „Нешенел интерест“ наводи да такво поимање Русије има веома озбиљне последице јер страх може да одврати пажњу од озбиљнијих претњи и постане узрок потенцијалних будућих сукоба.
Због политизације руског утицаја створена је погрешна слика о томе како и у којој мери Русија прети америчким интересима, и Америка би требало да размисли да ли се превише плаши Русије.
Аутор текста пише да ако се баци поглед на наслове новина, може да се закључи да је Русија главни зликовац и главни непријатељ спољне политике САД. Али је заправо суштина да је, мада Русија представља претњу, та претња знатно преувеличана.
„Зашто је све то тако важно? Зато што то значи да су и друштво и државни органи који анализирају претње за националну безбедност, превише фокусирани на Русију, а то је последица анализе која није сасвим трезвена“, сматра Бороз.
Он каже да претерани страх од Русије представља проблем из три разлога. Прво, тај страх је опасан јер служи за одвлачење пажње: због опсесивне идеје која је захватила друштво може доћи до прерасподеле ограничених државних средстава и она би могла бити усмерена на борбу против претње која само изгледа да је важна, а не на идентификацију других претњи.
Друго, непријатељски став јавности САД према Русији ограничава могућност Вашингтона при одабиру флексибилног приступа Москви. Тензије у односима са Русијом не дозвољавају САД да ефикасно делују у различитим областима.
Осим тога, Бороз каже да страх може да буде катализатор рата, иако у овом тренутку то изгледа мало вероватно.
„У Сједињеним Америчким Државама сувишна пажња усмерена на конкретне спољне противнике брзо настаје и брзо пролази, често без икаквог разлога. Зашто су главна претња за националну безбедност били Ирак и Кина, а сада Русија? Ради се о томе да је опсесија јавности претњама променљива, непредвидива и углавном представља реакцију на околности. Америчка јавност има пуно право да се боји Русије и сматра је претњом за националну безбедност. Али пре тога би боље било да размисли“, закључује овај експерт.
