Антон Мардасов, шеф сектора за блискоисточне конфликте на московском Институту за иновативни развој, за Спутњик објашњава да је Јордан један од командних центара из којих се координирају све операције против ДАЕШ-а, Нусра фронта и Фатех ел Шама на југу Сирије.
Према његовим речима, у бази краљевских специјалних јединица обучавали су се припадници сиријске опозиције, односно Нове сиријске армије коју је поразио ДАЕШ.
„У јорданској бази је смештен и међународни контингент, укључујући британске специјалце, који се час налазе на територији Сирије, а час — у Јордану. Јордан игра важну улогу и када је реч о дијалогу са опозицијом, укључујући, на пример, коалицију Јужни фронт, коју чини 49 група Сиријске слободне армије. То је умерена опозиција у правом смислу речи, састављена је од Сиријаца, између осталог и од бивших војника. Ова коалиција је већ одавно у стању примирја са званичним Дамаском“, каже Мардасов за Спутњик.
Од почетка сукоба у Сирији, Јордан прихвата избеглице, а на сиријско-јорданској граници се налази велики број кампова. Мардасов ипак указује да је Јордан близак са Западом, али и да се бори против тероризма.
„Може се рећи да Јордан спроводи интересе НАТО-а и опозиције, а истовремено се бори против ДАЕШ-а и других исламистичких организација, јер су се радикални исламисти појавили и на територији те земље, што изазива велику забринутост у Аману. Стога, можемо само да поздравимо чињеницу да Јордан учествује на преговорима у Астани. Искуства Амана би могла да буду корисна за успостављање дијалога са опозицијом. Осим тога, Јордан је под великим утицајем Саудијске Арабије и САД, и може се рећи да на овим преговорима индиректно заступа интересе тих земаља, које засад не учествују у овом формату“.
Сусрет у Астани био је први састанак заједничке радне групе Ирана, Турске и Русије о контроли прекида ватре у Сирији, основане у складу са споразумима постигнутим на међународном састанку одржаном 23. и 24. јануара, на ком су учествовали и представници УН и Јордана. Следећи састанак биће одржан 15. и 16. фебруара.
Александар Гусев, директор московског Института за стратешко планирање каже да за столом у Астани седи оперативни тим формиран за решавање тактичких питања у сиријском конфликту.
„Тим је задужен за имплементацију режима тишине, конципирање мера за контролу и спречавање кршења примирја, хуманитарна питања, јачање поверења између такозване умерене опозиције и сиријске владе, као и за размену података. То је веома важан и компликован посао, стога ће се састанци оперативног тима одржавати веома често и у различитим земљама које учествују у решавању сиријске кризе“, рекао је Гусев за Спутњик.
Он је подсетио да је и даље актуелно питање одвајања умерене опозиције, чији су представници учествовали на преговорима у Астани, од терориста. У Сирији тренутно ратује више од 50 терористичких група, на које се режим прекида ватре и даље не односи.
У Астани су крајем јануара први пут након скоро 6 година оружаних сукоба у Сирији владина делегација и опозиција селе за исти преговарачки сто, мада директног контакта без посредника није било. Да би убрзала политичке преговоре Москва је сиријској опозицији дала нацрт новог Устава Сирије.
Александар Гусев каже да је за Русију од принципијелног значаја чињеница да су у тиму Иран и Турска, које Москва доживљава као савезнике у сиријском конфликту, али да би требало да и САД буду део тог механизма.
„Без Вашингтона је скоро немогуће решити ову блискоисточну кризу. Притом, сматрам да управо САД морају да направе први корак и да искажу интересовање за учешће у овом формату. Засад се Вашингтон није огласио тим поводом, али верујем да би учешће САД у имплементацији оног што је договорено у Астани охрабрило и представнике такозване умерене опозиције који се спремају за преговоре у Женеви крајем фебруара“, каже Гусев за Спутњик.
