Уколико Путин посети све четири престонице ових бивших совјетских република, то ће бити највећа турнеја руског председника у региону за последњих неколико година.
Кремљ је потврдиo да ће Путин овог месеца посетити Таџикистан и Киргизију, а руски експерти кажу да та посета није случајна, јер се те две државе граниче са Авганистаном, и у њима тренутно расте опасност од екстремизма и тероризма.
Очекује се да ће током Путинове посете Душанбеу највише пажње бити посвећено овом безбедносном питању, пошто су практично решена сва најважнија економска и политичка питања између Русије и Таџикистана, мада експерти додају да и на том плану постоје питања која ће бити разматрана.
„Питања безбедности тог региона су увек приоритетна, јер је тај регион прилично трусно подручје, имајући у виду да се граничи са Авганистаном и да постоји повећана претња од стране исламског екстремизма. Самим тим, питања безбедности су незаобилазна, али мислим да ће акценат бити стављен на економска питања, билатералну сарадњу, а такође и сарадњу у оквиру Евроазијске економске уније, нарочито на она спорна питања која се јављају у оквиру те уније“, каже за Спутњик Сергеј Рекеда, генерални директор Информационо-аналитичког центра за изучавање друштвено-политичких процеса на постсовјетском простору.
Експерт додаје да неће само проблеми Евроазијске економске уније бити на дневном реду већ да ће се разматрати и пад трговинске размене, и шта по том питању чинити.
„Одређене мере се по том питању већ предузимају — на пример, у Таџикистану је отворен центар, који ће се бавити промоцијом руских производа у тој земљи. У Киргизији ће се разматрати ефикасност Руско-киргиског фонда развоја“, додаје Рекеда.
Киргиски лидер Алмазбек Атамбајев јесенас је преживео инфаркт, и намерава да се у скорије време повуче са места председника земље, после седам година председниковања.
Председнички избори су планирани за јесен, али његов одлазак отвара бројна питања, као што су развој политичке, економске и безбедносне ситуације, као и питање опстанка руске базе у тој земљи, с обзиром на то да постоји одређени број опозиционара који се противе руском присуству у Киргизији, па чак траже и затварање базе.
„Војно присуство Русије у Киргизији и Таџикистану један је од темеља стабилности централноазијског региона у целости и не би требало да придајемо значај изјавама да ће руска војска морати да напусти Киргизију у догледној будућности. То није у интересу Киргизије, нити других земаља у окружењу, нарочито сада када се повећава терористичка претња и када влада општа нестабилност у међународним односима“, истиче Рекеда.
Таџикистан је најризичнија земља Централне Азије када је реч о терористичкој претњи — сматра се подручјем на ком се појачано регрутују борци за терористичку организацију Исламска држава, а такође постоји и опасност „преливања“ терориста из Авганистана у Таџикистан и Киргизију, што доводи до напетости на јужним границама држава-чланица Организације договора за колективну безбедност (ОДКБ), као и директне претње дестабилизацијом у том региону.
Требало би подсетити и да се у Таџикистану налази највећа база руске војске у иностранству, која броји 7.500 војника. Главни задатак тамошњих јединица је да спрече улазак радикалних исламиста из суседног Авганистана.
Иначе, Таџикистан и Киргизија су чланице ОДКБ-а, војно-политичког и безбедносног савеза чија је окосница Русија, а који још чине и Белорусија, Јерменија и Казахстан, па се очекује да ће и сарадња у оквиру овог савеза бити једна од тема током Путинове посете.
„Главни задатак ОДКБ је очување безбедности на границама држава-чланица те војне организације и борба против трговине дрогом, па је јасно да ће у оквиру Путинове посете и та питања бити размотрена, као и питање даљег развоја ОДКБ, јер се од стране њених чланица могу чути критике о неефикасности те структуре. ОДКБ игра важну улогу у борби против ДАЕШ-а, али најефикаснији инструмент је рад обавештајних служби тих земаља и координација између руске службе и колега из других земаља тог азијског региона“, додаје руски експерт.
Што се тиче Путинове посете Казахстану и Узбекистану оне још нису потврђене, али руски медији наводе да су могуће.
Са председником Казахстана Нурсултаном Назарбајевим Путин често контактира — у последњих годину дана лидери двеју земаља су се срели шест пута, а осам пута су разговарали телефоном.
Назарбајев је позвао Путина да посети Алма Ату и поводом отварања зимске Универзијаде, која се одржава од 28. јануара до 8. фебруара. На отварање те спортске манифестације Путин није стигао, али руски медији претпостављају да би могао да оде на затварање или до краја месеца.
С друге стране, у Узбекистану су крајем прошле године одржани превремени председнички избори, организовани три месеца после смрти „бесмртног“ председника Ислама Каримова.
Одмах после проглашења резултата избора Путин је новоизабраног председника те земље Шавката Мирзијојева позвао да посети Москву. У Кремљу су рекли да ће до сусрета два лидера доћи у наредна два-три месеца, али нису прецизирали где ће се састати.
Аналитичари подсећају да се прва посета изабраног лидера било које земље посматра као симбол главних приоритета у међународној арени и да је врло могуће да ће председник Узбекистана прво посетити Москву. С друге стране, додају експерти, руски председник посетиће Душанбе и Бишкек, па би било логично и да га позову у Ташкент.
„Централноазијски регион је одувек био један од приоритета за Русију, али је постао још актуелнији и перспективнији у последње време. Није тајна да у западном правцу перспективе нису тако велике — тамо постоје политичка противречја и сукоби, који су се одразили и на економију. На Истоку, ако говоримо о односима са Кином, у југоисточној Азији постоји низ пројеката у развоју за које је Русија веома заинтересована, а земље Централне Азије, које ће посетити Путин, биће део тих пројеката. Ту пре свега мислим на Казахстан и Узбекистан, а делимично и на Таџикистан, у ком су Русија и Кина главни инвеститори“, закључио је Рекеда.
