Скорашњи случај са бактеријама у свежем млеку осам произвођача, који још није добио званични епилог, слика је која најбоље илуструје колико знамо шта једемо и каквог је то квалитета. Да ли ће такви случајеви дефинитивно отићи у историју када почне да функционише Национални савет за безбедност хране, односно за контролу ризика, чије је формирање већ одмакло?
„Не знам да ли да кажем напокон, или хвала богу, да после осам година Србија, односно министар, предузима конкретне кораке на формирању националног савета, односно стручне радне групе која ће се бавити проценом ризика. Србија је једина земља у окружењу и Европи која нема своју агенцију за безбедност хране“, каже за Спутњик председник Националне организације потрошача Србије (НОПС) Горан Паповић.
Он напомиње да се може рећи да Савет већ функционише и да у мају треба да буде усвојен пословник о његовом раду и формирано осам радних група које ће покривати све области, од контроле исправности биљака до животиња, хране за животиње, пестицида… Свака група ће имати свог водећег стручњака и у сваку од њих ће бити укључени стручњаци са института, факултета, објаснио је Паповић.
„Искрено се надамо бољитку, да то почне да функционише, да се озбиљније води рачуна о здрављу и безбедности потрошача у Србији“, каже председник НОПС-а, организације која има повременог представника у Националном савету. Сви смо већ, примећује Паповић, уморни од тога да су с времена на време уништени или повучени килограми или тоне неке хране, а да не знамо тачно због чега, ни назив произвођача, ни трговца који је робу пласирао.
На питање да ли знамо какав је квалитет хране у Србији и шта код ње контролишемо, он каже да су правилници фактички до те мере излобирани, да иоле озбиљнија контрола квалитета хране захтева њихову промену.
„Имамо ми и сада правилник, али када год сте питали Министарство пољопривреде шта је испитивало, шта је повучено, тај податак нећете добити. Због таквог функционисања министарства, широм су отворена врата миту и корупцији. Ако два човека у министарству одлучују о томе шта је за нас као потрошаче најбоље и да они одлучују шта ће испитивати, наравно да је био отворен простор за разне малверзације“, констатује председник НОПС-а.
Испитивали су, на пример, илустровао је Паповић, колико је у појединим производима учешће пестицида који се више уопште не користе.
„Дакле нешто за шта унапред знате да ће резултати бити негативни. Али се није испитивало оно што треба, па нам се врате производи из Русије и земаља ЕУ зато што су нашли остатке неких пестицида, фунгицида које ми нисмо ни испитивали. То се више неће дешавати“, категоричан је он, истичући да ће НОПС инсистирати на томе да се прво ураде анализе о томе шта су то инспекције до сада све испитивале. И опет илуструје:
„Сада се по правилнику о узорковању контролише један шлепер, а неко увози пет. И нема ризика“.
Паповић објашњава да ће радне групе Националног савета предложити измену и допуну правилника у својој области. Биће сачињена аналитика ризика, односно шта представља ризик по безбедност хране.
На питање како можемо да знамо каквог је квалитета храна коју сада једемо, Паповић каже да због начина на који је она испитивана свих ових година не можемо са потпуном сигурношћу да верујемо у њену исправност.
„Све док озбиљније не кренемо у анализу не може нико са сигурношћу да тврди да смо ми као потрошачи безбедни. Мора да се врати поверење самих потрошача“, истиче Паповић и подсећа на сталне сумње у квалитет меса које једемо, зашто је рок употребе дужи у Србији него у ЕУ, да ли је било замрзнуто или не…
Указује и на најсвежији случај када је управо НОПС испитивао свеже млеко у 30 млекара и утврдио да је у осам утврђено да имају лош производ.
„На том примеру се показало колико је правилник о квалитету млека неодржив. Имамо око 300 млекара, малих, средњих и великих, а свега 250 инспектора. А правилником сте млекарама дали да саме раде анализе“, напомиње Паповић.
И наравно, у ситуацији када је млеко постало уносан бизнис, од произвођача добијете извештај да је млеко у реду. И онда крене кампања ко је то узорковао, ко је то вас платио, а не шта је испитивано и какви су резултати, додаје председник НОПС-а.
Наше анализе су биле јавно објављене, а Министарство пољопривреде није објавило своје, иако је начелник ветерине јавно у ТВ емисији најавио да ће за два дана бити готови резултати ванредне контроле са којима ће изаћи у јавност. И од тога још ништа, подсећа Паповић.
На питање када ћемо пошто Национални савет профункционише знати какав је квалитет хране коју једемо, напомиње да ћемо после првих извештаја инспекцијских органа већ имати слику о томе.
„Биће дужни да доставе извештаје Националном савету. До сада је код нас све било безбедно. Све што је у свету било евидентирано као проблем са храном, тога код нас није било. За почетак ћемо да видимо шта до сада није испитивано“, каже за Спутњик Паповић.
Он, међутим, није био оптимиста када је питању функционисање Националне референтне лабораторије, која би требало да буде супервизор већ акредитованим лабораторијама. Та национална лабораторија је, додаје он, већ више пута отварана за сликање. Последњи пут 2015. године.
„Опрема вредна 10 милиона евра одавно је тамо, у Батајници, скупља прашину и никада није распакована. И отворено треба рећи да таква организација и предлог да доктор наука у њој има плату од 25.000 динара ником паметном не звучи као реалност. Од тога нема ништа“, тврди председник НОПС-а.
Он додаје да је став Националне организације потрошача Србије да треба да имамо референтне лабораторије, и подсећа да у Србији тренутно постоји око 60 лабораторија регистрованих по разним основама. Нека се од њих одабере нека која је референтна за неку област. Ако је нека лабораторија специјализована за испитивање млека, нека буде референтна и национална, закључио је Паповић.
