Распламсавање сукоба у Украјини у периоду у којем се очекује отопљавање односа САД и Русије намеће бројна питања: коме сукоб одговара, може ли Кијев и даље да очекује безусловну подршку Вашингтона, као и да ли најновији потреси у ЕУ удаљавају Украјинце од европских народа.
Политички аналитичар Александар Павић сматра да је Кијев тај који је иницирао поновне сукобе у Украјини.
Гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“ Павић наводи да Порошенко има разлога да се плаши новог америчког председника јер добро зна која је Трампова политика, па покушава да га стави пред свршен чин. Он међутим додаје да иза заоштравања сукоба у Украјини стоји и бивша америчка администрација.
„Главни пројекат поражених снага на америчким изборима је спречавање смиривања тензија између Вашингтона и Москве и обнове нормалних руско-америчких односа. Сетимо се ко је био гост Порошенка и украјинске војске у јануару — два главна јастреба у Сенату САД, Линдзи Грејем и Џон Мекејн, који су им поручили — ми ћемо вам свим расположивим средствима помоћи да победите. Ти људи су главни експоненти поражених неоконзервативаца и глобалиста, они то гурају, па им је и сам Трамп поручио преко Твитера да је боље да решавају домаће проблеме него да започињу трећи светски рат“, објашњава Павић.
Војни аналитичар Александар Радић такође верује да обнову сукоба у Украјини може да капитализује званични Кијев.
„Све је указивало на то да је Москви одговарала стабилна ситуација у Украјини, да се проблеми решавају у преговорима и да неће бити офанзивних дејстава од стране снага у Донбасу. Са друге стране, једини капитал који Кијев у овом тренутку има је стварање осећаја угрожености код западњака, како би изазвали реакцију нове америчке администрације. То је механизам који се већ показао корисним у земљама Источне Европе које имају фрустрацију од чланства у Совјетском Савезу и Варшавском уговору, јер су те земље заправо стварале слику о сталној угрожености у време када су борбе прилично замрле, а примирје функционисало на истоку Украјине“, рекао је Радић.
Новинар Миодраг Зарковић међутим сматра да Украјинци схватају да су поражени и да им обнова сукоба не иде претерано на руку. У емисији „Свет са Спутњиком“ Зарковић истиче да је украјинска војска суочена са великим губицима и деморалисаним људством, па верује да је пре у питању то да је Кијев на неки начин приморан да обнови сукобе, него што то заиста жели.
„Украјина је губитник од тренутка кад се америчка власт досетила да тамо изазива Русију. Не видим да је Украјини нешто боље од када се десио Мајдан и свега што је уследило, па стога и не мислим да је Кијев мотивисан да крене у рат. Не правдам их, мислим да су ратни злочинци, да су учинили нешто морално неопростиво када су ударили на тај народ у Донбасу и када су послали своје крволоке на њих, али мислим да је пре реч о томе да је неким круговима у Вашингтону, пре свега оним пораженим на изборима, стало до тога да украјински сукоб ескалира“, напомиње Зарковић.
На питање у којој мери дешавања у Украјини ту земљу удаљавају од ЕУ, Александар Радић каже да Унија, без обзира на то што је подржала Кијев увођењем санкција Русији, полако схвата лекцију коју је научила са нацијама које чине све да се покажу погодним у свом систему вредности за ЕУ и НАТО, али само док не остваре своје циљеве дистанцирања према онима другима.
„Велико је питање да ли је циљ чланства у ЕУ и НАТО жеља за бољим животом или зато да бисте били што даље од Русије. Мислим да у том погледу у Бриселу увиђају да поруке Кијева имају дозу лицемерног односа и не би желели да им се са тако једном великом државом попут Украјине понове лекције коју су имали у неким другим земљама у транзицији. Највећи проблем политике Кијева је што највише верују у свој национализам и своје самољубље, јер када дате људима оружје у руке и простор да афирмишу своју мржњу према другима, добијете оно што се дешавало у Донбасу. ЕУ већ има довољно проблема, па је велико питање да ли било ко озбиљан уопште може да разговара о томе да ли је Украјини место у евроатлантским интеграцијама“, каже Радић.
Сличног става је и Александар Павић који каже да су флоскуле о евроинтеграцијама и НАТО-у инструменти да би се одређене нације држале даље од Русије.
„Чак и да Украјини дају безвизни режим, Унија нема озбиљне намере са том земљом осим да је одвоји од Русије. Никада није била опција да их приме у ЕУ, а програм ’Источног партнерства‘ требало је земљама које никада неће бити чланице Уније да дâ привид да напредују на европском путу. То и ми у Србији препознајемо, а заправо је циљ био да се те земље уклопе у механизам условљавања, да се од њих изнуде уступци, а да се на власт доводе прозападни политичари“, истиче Павић.
Према његовим речима, пројекат демократизације Украјине завршен је на Мајдану где су западне државе, такозване демократије, стале иза оружаног пуча.
„Ту више нема приче о демократији јер је у питању био класичан преврат са мало новијим методама. Дакле, све је политика и пројектовање интереса“, рекао је Павић и додао да до смиривања ситуације у Донбасу може доћи уколико Трампови људи преузму контролу над давањем инструкција Кијеву.
Миодраг Зарковић мисли да ће дешавања у Украјини бити мучна и да ће дуго трајати, са појачаном разменом артиљеријске ватре, али не верује да је украјинска војска спремна на било какве веће копнене акције.
