Иза вести о нормализацији цивилног авио-саобраћаја на линији Београд—Приштина коју су пренели готово сви српски медији, крије се намера НАТО-а да сачува контролу над ваздушним простором Косова и Метохије, без које би остала уколико би Србија поново поставила своје радаре на Копаоник, сазнаје Спутњик од извора блиског Влади Србије.
Иако се у медијима, поводом образовања Радне групе за разматрање питања нормализације ваздушног саобраћаја на Балкану, на првом месту истичу предности успостављања цивилног ваздушног саобраћаја и успостављања авио-линије Београд—Приштина, главни разлог стављања ове теме на дневни ред бриселског дијалога је заштита интереса НАТО-а.
Косовску јавност је крајем прошле године узбудила „вест“ коју је влада у Приштини демантовала да је реактивиран радар српске војске на Копаонику који је НАТО бомбардовао 1999. године. Са тим радаром домета 400 километара, Србија би у потпуности контролисала Косово и Медитеран, јавили су приштински медији, али је влада у демантију објаснила да Кфор редовно врши контроле и да се место на коме се налазио радар Војске Србије „налази унутар Републике Косово“, на Панчићевом врху.
У одлуци Владе Србије о образовању Радне групе (објављеној у Службеном гласнику 31. јануара, ступила на снагу 8. фебруара) као прва два задатка овог тела наводе се „наставак разговора и предлагање могућих решења у циљу поновног отварања ваздушног простора за цивилни ваздушни саобраћај изнад Аутономне покрајине Косово и Метохија“ и „отпочињање разговора и предлагање могућих решења ради успостављања авио-линије Београд—Приштина за цивилни саобраћај“.
Тек као трећа и последња ставка наведен је „наставак разговора и предлагање могућих решења за поновно поседaње радарског положаја ’Копаоник‘ са примарним и секундарним радаром за војне и цивилне потребе“.
Међутим, ако се погледа састав Радне групе којој председава министар одбране Зоран Ђорђевић, у којој од укупно 15, четири члана долазе из тог министарства (два генерала и два пуковника) као и да је један од чланова и командант хеликоптерске јединице МУП-а Србије, јасно је да ће се око треће тачке ломити копља у будућим преговорима.
Иначе, кад је реч о нормализацији цивилног авио-саобраћаја изнад Косова и Метохије, пилот Зоран Модли каже за Спутњик да би нам свако ослобађање било ког дела ваздушног простора пуно значило. Према његовим речима, могућност директног слетања у Приштину авиона „Ер Србије“ била би додатна корист.
„Мислим да је отварање линије Београд—Приштина много значајније него отварање линија ка неким другим дестинацијама које ’Ер Србија‘ држи. Приштина је један огроман сабирни центар, нека врста балканског Франкфурта, одатле иде много људи на разне стране, а путници никад не гледају која их компанија вози него која им пружа најбоље услове за превоз и најповољнију цену. За ’Ер Србију‘ би ово требало да значи више него отварање било које дестинације у кругу од неколико стотина километара“, сматра Модли.
