У Румунији протести трају и даље, упркос томе што је тамошња власт повукла спорну уредбу, додуше њихов интензитет више није као првих дана, када је на улице у једном тренутку изашло преко пола милиона грађана. Иако су ти протести били највећи од времена свргавања комунизма у тој земљи, данас се на трговима румунских градова окупило свега неколико десетина грађана.
Међутим, причу о румунским протестима треба почети са ситуацијом још од пре последњих парламентарних избора. Некадашњи дописник Танјуга из Румуније Драгослав Марковић тврди да је Запад био уплашен тиме што је левица имала највише изгледа да дође на власт, сматрајући да би управо они били ти који би земљу могли да окрену ка Русији, поготову ако се узме у обзир недавно размештање противракетног штита у тој земљи.
„Целокупна ситуација — доношење спорне уредбе, подршка десничарског председника народу… Све то личи као да је неко умешао прсте, а не сме се заборавити какав фактор представља милијардер Џорџ Сорош на Балкану, који би такође могао да буде умешан у целокупну причу“, каже он.
Политиколог Стефан Сурлић сматра да је Румунија за Запад важна због геостратешког положаја, као и да је тај фактор био пресудан приликом њеног приступања Европској унији. Тиме се ЕУ територијално спојила са Грчком, преко Бугарске, иако реални стандарди за њен улазак у Унију нису били испуњени.
Марковић тај геостратешки значај види и као линију према Русији, у супротном поставља се питање зашто би се НАТО и САД било чега и плашили. Запад је сматрао да је увлачењем Румуније у НАТО и размештањем противракетног штита тај посао урађен, међутим доласком левице на власт тај страх је поново завладао, а ово је био један од начина да се он елиминише, додаје Марковић.
Међутим, откуда Западу такво мишљење када тек изабрана власт није повукла ниједан потез којим би се наслутио заокрет ка Русији, запитали су се и Марковић и Сурлић, будући да су, како тврде, и левица и десница у Румунији проевропски и пронатовски настројени.
Штавише, Марковић каже да, иако је Румунија историјски повезана са Русијом, будући да их је управо она ослободила од Турака, Румуни се те чињенице стиде, па су чак и декретом укинули ћирилицу још 1860. године.
Са друге стране, спољнополитички аналитичар Бранислав Поповић каже да се овде не ради само о томе кога подржавају политичке партије, било Русе или Американце, већ да је поента била извући људе на улице, што је у Румунији изузетно тешко изводљиво.
С обзиром да су протести данас драстично изгубили на интензитету, саговорници Спутњика сматрају да до нових избора највероватније неће доћи. Сурлић тврди да то не одговара ниједној политичкој опцији, с обзиром да су избори одржани свега пре два месеца, те да би то био јасан знак нестабилности у земљи. Поповић такође тврди да ће расплет овог скандала проћи без већих последица по тамошњу власт, иако Марковић сматра да би цела ова прича могла да буде само шлагворт за рушење социјалдемократске владе.
