У Меморандуму стоји да је основе хомеопатије поставио немачки доктор Самуел Ханеман пре читавих 200 година. Академици — потписници овог документа — зато се позивају на чињеницу да је хомеопатија настала у време када је развој хемије и биологије био још на ниском ступњу развоја, а да се данас научне представе које су постојале пре два века драстично другачије. Чланови комисије тврде да нема поузданих клиничких испитивања која би доказала ефикасност хомеопатије. Меморандум су потписали научници различитих профила: медицинари, хемичари, биолози, математичари, али и филозофи и новинари.
Противници овог документа који је објавила Комисија за борбу против псеудонаука РАН сматрају да то што су међу потписницима људи који немају стручно знање, као и страни грађани, чини овај меморандум сумњивим.
Комисија за борбу против псеудонаука је поводом бројних бурних реакција, како у Русији, тако и чак у иностранству, организовала данас конференцију за штампу „Хомеопатија ван закона“. У име Комисије говорио је Александар Панчин подсетивши на порекло хомеопатије и изразивши сумњу у њену актуелност. Млади научник је објаснио да Комисија није спроводила своја истраживања већ је користила податке добијене из научне литературе, како руске тако и енглеске и америчке, као и на основу бројних и веома опсежних истраживања спроведених у Аустралији.
„Ми се не залажемо за потпуну забрану хомеопатије већ саветујемо одговарајућим инстанцама да је избаце из медицинских и образовних установа. Не желимо да држава троши новац на нешто што није наука. Препарати који се позиционирају као лекови, а заправо су хомеопатска средства, апсолутно нису ефикасни. Лекари-хомеопате не би требало да се школују у државним установама“, изјавио је Панчин.
Током конференције Панчин је такође изјавио да не постоји потпуна и систематски вођена статистика о људима који су постали жртве хомеопатије. Са друге стране, на конференцији се могло чути и да на пример у Швајцарској, хомеопатске препарате становници могу добити бесплатно, уколико их препише лекар. Па ипак, подсетио је Александар Панчин, до тога је дошло након одржаног референдума где је одлучивао народ, а не стручна јавност, и зато се таква одлука пре може посматрати као уступак демократској већини и закључио да наука не би требало да буде вођена резултатима гласања већ истраживања.
Чланица Друштвене коморе Кристина Потупчик, која је говорила на конференцији, изјавила је да је хомеопатија посао који доноси милијарде, па је зато готово уноснија, а свакако једноставнија него трговина наркотицима.
„С хомеопатским лобијем би требало да се позабави државно тужилаштво“, сматра Потупчик.
Хомеопатија у Русији остаје популарна?
Интересантан је податак да хомеопатија као метода лечења јесте веома популарна и широко распрострањена у Русији. Зато је питање како ће се овај документ одразити на читаву једну медицинску браншу, али и на бројне пацијенте. У том смислу се по друштвеним мрежама већ могу наћи и бројни коментари незадовољних Руса који сматрају да су чланови ове Комисије можда били „мотивисани“ ставовима фармаколошких лобија.
За Спутњик Николај Беспалов, директор одељења за развој фармацеутске компаније „Ар-ен-си фарма“, објашњава да је на руском тржишту присутно око 30 што домаћих што страних компанија које продају хомеопатске лекове, али да су само три заиста велике и успешне јер заузимају 80 одсто тржишта. Укупно, каже наш саговорник, оне су током прошле године зарадиле око 8 милијарди рубаља, што је мала сума за фармаколошки бизнис.
„Укупно, промет на руском тржишту лекова и фармацеутских препарата износи билион и 150 милијарди рубаља, тако да је тих симболичних 8 милијарди које су инкасирале хомеопатске компаније заправо смешно мала сума да би се мобилисало тело које функционише у склопу Академије наука и да би се око тога подигла толика прашина“, сматра Беспалов.
Са друге стране, наш саговорник сматра да сва бука на ову тему може да буде од користи и науци и хомеопатији. Као и бројни други стручњаци, и Николај Беспалов сматра да се хомеопатији не може замерити то што има веома јак плацебо ефекат, чиме се често и тумачи „успешност“ лечења. Наиме, људи који се обраћају хомеопатама често развију јако поверење према лекару и подршка коју добију на тај, људски начин, доприноси да се пацијенти боље осећају и на крају заиста излече. Једино што пацијенти тада не схватају је то да се најчешће против болести изборио сам организам, а не хомеопатски препарат.
Важно је нагласити да Меморандум не износи став Руске академије наука већ Комисије, која као тек једно од бројних тела функционише у склопу ове научне установе. У меморандуму који је Комисија објавила стоји да „лечење веома разређеним супстанцама, какво се користи у хомеопатији, нема научне основе“, као и да „пацијенти троше много новца на препарате који заправо не лече, истовремено избегавајући употребу лекова чија је ефикасност потврђена“.
Давид Мелик Гусејнов, главни експерт Научно-истраживачког института за здравство и медицински менаџмент из Москве, каже да се не залаже за укидање хомеопатије.
„Мој је став да не би требало бранити било шта. Руско друштво је прошло кроз тај период када се све бранило. Ако народ сматра да ће му хомеопатија помоћи, нека је користи, ако мисли да ће им лечење код магова или екстрасенса помоћи — нека се обрате њима. Ако сматрају да лечење урином помаже, нека се људи онда лече уринотерапијом. Са друге стране, исто тако не би требало говорити за хомеопатске препарате да су то лекови. Свуда у свету се хомеопатски препарати класификују и посматрају одвојено од лекова, негде имају статус додатака исхрани“, истиче Мелик Гусејнов за Спутњик.
Саговорник Спутњика сматра да би становништву требало објаснити да се овде не ради о медицинској методи, како народ не би био у заблуди.
„Код нас је становништво склоно да лако поверује у оно што чује и види на рекламама. У апотекама се масовно продају наводно хомеопатски препарати који нису прошли сва неопходна клиничка испитивања и зато је њихов ефекат под великим знаком питања. О томе и говори Меморандум, чији нисам присталица. Сматрам да је основна поставка овог меморандума погрешна, јер се полази од тога да је хомеопатија научна метода, а она то није“, закључује Мелик Гусејнов.
