То што су у исто време, а такорећи без повода, главни београдски и приштински медији из „поузданих извора“ известили да је међународна заjедница саветовала Приштину да ове године не аплицира за приjем Kосова у Унеско, говори да је косовским Албанцима очигледно послата порука, са места које има тежину, да се више не упуштају у ту мисију. Јер могли би лако опет да се оклизну.
Приштински дневник „Коха диторе“ позвао се на неименоване званичнике косовске владе да би јавио како је међународна заједница саветовала Косово да не аплицира, јер ће тешко моћи да намакне потребну двотрећинску већину у Генералној конференцији Унеска. Исто је јавила и београдска „Политика“ чији извор „близак Унеску“ подсећа на ретерирање приштинског става по питању кандидовања. Ако је тачно да им је неко из међународне заједнице то сугерисао онда је то неко ко им је истински пријатељ коме је стало до стабилности региона, сматра извор листа.
Министар иностраних послова Ивица Дачић, потврдио је за Спутњик да непрекидна дипломатска офанзива Србије траје још од претходног гласања за пријем Косова у Унеско.
„Циљ нам је да и на евентуалном наредном изјашњавању, ако до њега икада дође, спречимо учлањење Приштине. Сваки сусрет са страним званичницима користимо да им представимо аргументе против чланства Косова у Унеску. Важно је рећи и да добијамо недвосмислену подршку значајног броја земаља“, рекао је шеф српске дипломатије за Спутњик.
Оно што извор Спутњика пак каже је да ни Унеско не би баш да има главобољу због гласања о Косову у још недефинисаним међународним околностима. Поготово после победе Доналда Трампа на америчким изборима када је још много тога непознаница. А управо су претходне администрације САД биле главни спонзор сваког настојања Приштине да уђе у међународне институције.
„Мени се чини да је реч о једном општем хлађењу према Приштини која је у последње време направила неколико потеза, очевидно у вези са исходом америчких избора. Не може бити другог објашњења“, каже за Спутњик некадашњи дипломата Владета Јанковић. Њихове акције не стоје онако добро као што су стајале у време Клинтонове и Обамине администрације, додаје он и закључује да се то сигурно рефлектује на разна подручја, од разговора у Бриселу, до ситуације каква је у Унеску.
„Колико је мени познато ми већ доста дуго и добро водимо једну дипломатску кампању која би могла да уроди плодом. Када се те две околности укрсте моја би прогноза, уз сву ограду и опрезност, била да Косово овог пута неће вероватно ни аплицирати, а ако аплицира да неће бити примљено у Унеско“, оцена је Јанковића.
И није било дилеме да ће дипломатска активност Србије, која је на опште изненађење „међународне заједнице“ затворила врата уласку Косова у Унеско, бити настављена. Пажљиви читалац извештаја о најразличитијим активностима највиших званичника Србије приликом сусрета са колегама из света могао је да примети да се сваки од њих завршава молбом о принципијелној подршци целовитости Србије, а против пријема Косова у Унеско.
Приликом прошлог гласања за пријем Косова у Унеско, када је оно имало снажну подршку неких од најзначајнијих држава, на челу са САД, није било неопходне двотрећинске већине. Недостајала су три гласа. Од 142 земље, које су тада учествовале, 92 су биле за, а 50 против.
У новом односу снага у свету, које су за протеклих годину и по дана неповратно преобликовали рат у Сирији и све његове последице, од повратка Русије на међународну сцену и мигрантске кризе, преко „брегзита“, па све до Трампове победе, позиција Приштине није ни изблиза као пре.
И на крају или пре свега, када се укрсте резултати америчких председничких избора и српске дипломатије, добије се савет Приштини да овога пута прескочи покушај учлањења у Унеско. Иначе би опет остала на покушају. „Коха диторе“ пише да косовска влада одлуку да поново аплицира још није донела, а министар иностраних послова Енвер Хоџај сматра да је о томе рано говорити. Времена за размишљање имају до јесени.
