Као један од примера „пропаганде“ британски новинари навели су информације Спутњика о силовању руске девојчице Лизе у Немачкој, о ком су писали многи медији (изјаве њених рођака разликују се од навода немачке полиције).
Међу примерима је и питање Спутњика на друштвеним мрежама да ли је немачка канцеларка Ангела Меркел направила селфи с осумњиченим за бриселски терористички напад.
Према наводима британских медија, агенција РИА Новости је пренела да су резултати референдума у Шкотској „фалсификовани“, што је довело до покретања петиције са захтевом да се поново прегледају резултати референдума. Петицију је потписало око 100.000 људи. РИА Новости су, заправо, пренеле мишљење руског посматрача у вези с неправилностима на референдуму и притиском Лондона. Сама вест није била фалсификована, али то није сметало „Тајмсу“ да то тако окарактерише.
Примедбе британских медија своде се на то да Спутњик поставља питања, преноси ставове рођака могуће жртве и преноси мишљење посматрача на референдуму — односно на оне задатке које и имају медији у демократским земљама.
Повод за материјале највећег телевизијског канала и два водећа листа у Великој Британији било је саопштење представника НАТО-а Оане Лунгеску да медији као што је Спутњик „представљају део машине пропаганде Кремља“ и да „покушавају да искористе информације у политичке или војне сврхе“.
Уредник британске редакције Спутњика и бивши новинар телевизијског канала Би-Би-Си Николај Горшков назвао је оптужбе Лунгескуове неправедним.
„То је изузетно неправедно, али ми смо у прошлости већ били жртве оваквих оптужби без навођења било каквих суштинских доказа“, рекао је Горшков.
Он је, такође, негирао мишљење иностраних експерата да се канцеларија Спутњика налази у Единбургу, уместо у Лондону, због тога што Шкоте треба да наведе на организовање новог референдума о независности од Велике Британије. Према његовим речима, место за радио-станицу одабрано је на основу цена некретнина, које су много ниже у Единбургу.