Да би се формирала Заједнице српских општина потребно је да косовска влада донесе декрет, а да га уставни суд Косова одлуком потврди. На тај начин ЗСО би се увео у правни систем покрајине. Затим, управљачки тим, који чине четворица Срба, израђује нацрт Статута ЗСО и доставља га Бриселу. Делегације Београда и Приштине у Бриселу усаглашавају детаље Статута, а Оснивачка скупштина ЗСО оснива заједницу. Међутим…
У чему се разликује Заједница српских општина Приштине и Београда (у даљем тексту ПР и БГ)?
У самом документу Брисeлског споразума из 2013. године стоје две одреднице: Асоцијација и Заједница српских општина, и ту је, могло би се рећи, корен проблема, јер асоцијација значи удружење што може бити и невладина организација и фолклорно друштво, док заједница подразумева колектив са заједничким простором, потребама, социјалним интеракцијама и заједничкима акцијама.
Спутњик објављује главне тачке спорења између Београда и Приштине:
1.
БГ: ЗСО може да има извршна овлашћења, председника, скупштину, статут, грб, химну, државни празник.
ПР: ЗСО је удружење које не може да има извршну власт нити може да користи симболе друге државе. То значи да Срби са Косова не могу да доносе одлуке са којима није сагласна Приштина.
2.
БГ: Територија и сва имовина у општинама које улазе у састав ЗСО су власништво Заједнице. Она ће имати правну способност која јој је неопходна према законима Косова за остваривање циљева, укључујући право на покретну и непокретну имовину, учешће у власништву предузећа задужених за пружање услуга на локалном нивоу у оквиру Заједнице, те право на склапање, између осталог, уговора о раду.
ПР: ЗСО не може да буде власник имовине државе Косово, јер није правно тело.
3.
БГ: ЗСО ће се финансирати из сопственог буџета, уз донације из Београда.
ПР: ЗСО може да има свој буџет у оквиру закона о локалној самоуправи Косова.
4.
БГ: Седиште ЗСО је у Северној Митровици.
ПР: Седиште ЗСО је у Грачаници.
5.
БГ: ЗСО ће моћи у складу са законима Косова да предлаже измене закона и других уредби које су од значаја за постизање њених циљева.
ПР: ЗСО не може да да утиче на законодавство Косова, да утиче на доношење закона или блокирање истих.
6.
БГ: ЗСО има право да покреће или учествује у поступцима пред надлежним судовима, укључујући уставни суд, против било каквих радњи или одлука било које од институција које могу угрозити обављање овлашћења Заједнице у складу са Статутом.
ПР: ЗСО није институција већ удружење које функционише у складу са законом о удружењима републике Косово, те као такво не може да доноси одлуке које се односе на функционисање државе Косово на њеној територији.
7.
БГ: Заједница је овлашћена да именује представнике у надлежним органима централне власти, укључујући Консултативни савет за заједнице. При обављању функције надзора, представници Заједнице ће имати право на приступ информацијама централних власти у складу са законима Косова.
ПР: Удружење нема право да добија информације које су од државне важности.
8.
БГ: Поступајући у име Заједнице, четири градоначелника општина на северу ће министарству унутрашњих послова доставити списак кандидата за именовање регионалног командира полиције.
ПР: Полиција је под ингеренцијом министарства унутрашњих послова које у складу са потребама прихвата или одбија предлоге, али самостално доноси одлуке.
9.
БГ: ЗСО има председника, који ће представљати Заједницу и пред централним властима Косова и изван Косова.
ПР: ЗСО не може да наступа у име држављана Косова у међународној јавности, нити да заступа интересе државе Косово.
10.
БГ: Одбор ЗСО ће бити овлашћен да доноси неопходне одлуке за свакодневно управљање Заједницом, члановима Одбора ће у њиховом раду помагати стручни колегијуми сачињени од експерата, који ће бити подељени на области које спадају у циљеве и задатке Заједнице. Статутом ће бити дефинисан број стручних колегијума и њихова задужења.
ПР: Мањина не може да одлучује у корист већине, без представника локалних Албанца Асоцијација (ЗСО) не може да доноси никакве одлуке које би имале утицај на рад локалне самоуправе.
11.
БГ: Управа ће помагати у раду Заједнице, конкретно Одбору и председнику, а на чијем челу ће бити начелник, који ће одговарати Одбору и бити именован од стране Одбора. Административно особље ће имати статус запослених, у складу са законима Косова, укључујући закон о раду и закон о јавној служби, чиме ће им бити омогућено да обављају своје административне дужности.
ПР: Законом о раду републике Косово регулисани су начин запошљавања и статус запослених.
