Ако још увек нисте набавили свој шеширић од алу-фолије, не часите ни часа — ЦИА се и званично бави паранормалним активностима. Према документима са којих је недавно скинута ознака тајности, ЦИА је користила тим видовњака да прикупи информације о операцијама без физичког присуства.
Према информацијама из докумената, програм је установљен 1975. године. У њему је постојало стотине кандидата који су или тврдили да поседују видовњачке моћи или су били одлучни у томе да до њих дођу. Од неколико стотина кандидата, само 6 је одабрано да буде део даљих операција.
Током неколико година, програм са кодним именом „Роштиљски пламен“ више се бавио истраживањем и прикупљањем теорија у вези са паранормалним активностима. Међутим, срећа им се окренула 1979. године, када је „Роштиљски пламен“ позван да помогне у потрази за несталим авионом америчке Морнарице.
Операција је завршена успешно и видовњаци су били у стању да открију локацију авиона са грешком од око 15 миља. Џими Картер, тадашњи председник САД, наговестио је постојање овог програма у интервјуу који је дао 12 година након инцидента:
„Послали смо авион да иде у Централну Афричку Републику — авион са два мотора, мали авион. И нисмо могли да га нађемо“, рекао је он, и поред сателитских фотографија. „Због тога је директор ЦИА дошао и рекао ми да је контактирао жену из Калифорније која тврди да има натприродне способности. Она је ушла у транс и написала географску ширину и дужину, ми смо послали сателит на те координате — и тамо смо нашли авион“.
Међутим, операције које су уследиле нису имале таквих резултата. Један од највећих неуспеха била је талачка криза у америчкој амбасади у Ирану исте године. Према документима, телепатама изнова и изнова није успевало да дођу до тачних информација — од самог почетка конфликта до момента када су таоци раздвојени и раштркани свуда по земљи. Локације које су они давали некада су од тачних локација биле удаљене стотинама миља.
Оно што је занимљиво је да је програм „Роштиљски пламен“ настављен још 14 година, и поред неуспеха у Ирану. Промењено му је име, као и директори, али је опстао. И данас су дебате које се тичу овог програма прилично жустре.
„Видовњаци нису били ништа лошији од осталих људских обавештајних извора“, рекао је Едвин Меј, физичар који је сарађивао са „Роштиљским пламеном“. „Нажалост, били су подједнако лоши. Људска бића су непоправљиво ужасна у шпијунирању у стилу Другог светског рата — стоје тамо са двогледима, броје тенкове. Тако могу да се појаве разне предрасуде“.
Меј је надгледао парапсихолошка истраживања за владине обавештајне агенције током 20 година.
„Нарочито у почетку, бавили смо се спољним проценама — односно оним шта је радила друга страна“, рекао је Меј новинарима. „Добили бисмо информацију да Кина или Русија експериментишу са видовњацима који тврде да могу да ураде то и то, и наш посао је био да проценимо има ли у томе истине и колика је то претња за нас“.
„Видовњаци су у неким случајевима били у стању да пруже информације о томе где су таоци пребачени. Могли су донекле да виде и њихово здравствено стање“, рекао је он. „Ако можете да седите у Форт Миду и описујете здравље талаца који треба да буду ослобођени, тако да се обезбеди да одговарајући доктор буде на лицу места, то је веома корисно“.
Међутим, постоји још једно објашњење што је програм преживео толико дуго.
„То са чега је ЦИА скинула ознаку тајности је смеће“, рекао је један од видовњака из „Роштиљског пламена“ Џозеф Макмонилгел у интервјуу. „Нису скинули ознаку тајности ни са чега што је заправо упалило“.
Програм је званично затворен 1995. након што је ревизијом утврђено да „извештаји посматрања на даљину нису успели да пруже конкретне, прецизне информације које би биле од значаја у обавештајном извештавању“.
