Према Соломоновом мишљењу, Русија је „истински пријатељ“ Америке, а нипошто њен непријатељ.
Још пре него што су Сједињене Америчке Државе стекле независност, Русија се под Катарином Великом супротставила Великој Британији, тргујући директно с америчким колонијама.
Током рата за независност, Русија, која је раније била британски савезник, одбила је да испуњава молбе Британаца да им пружи војну подршку. Уместо тога, радије је подржавала колоније посредством трговине, отварала морске путеве и користила дипломатске полуге да колонијама обезбеди мир.
Током грађанског рата у САД, када се чинило да ће се Британија или Француска сваког часа умешати у сукоб на страни Конфедерације, руски цар Александар Други упутио је Балтичку и Тихоокеанску флоту у Њујорк и Сан Франциско. У случају да њихово присуство не убеди Европљане да се не уплићу у рат, адмиралима је било наређено да се ставе на располагање председнику Линколну.
Александар Други, као и Катарина Велика, гајио је симпатије према Сједињеним Америчким Државама, пише Соломон. Две земље имале су заједничке интересе. Они су се, пре свега, тицали грађанских права становништва. Тако је манифест о укидању кметства 1861. године, који је потписао Александар, претходио Линколновој прокламацији о ослобађању робова.
Русија и Америка биле су на истој страни и током Првог и Другог светског рата. Тек је сукоб комунистичке и капиталистичке идеологије учинио ове земље непријатељима.
САД су одговорне за погоршање односа с Русима и за „зле намере“, али и Руси имају повода за неповерење: посткомунистичка приватизација преокренула се у систем „кумовског капитализма омражених руских олигарха-мултимилионера, који су муњевито освојили готово целу руску економију током транзиције из комунизма у капитализам“, сматра аутор.
У Русији негодују поводом свргавања легално изабраног председника Украјине 2014. године, које су организовале САД, као и поводом ширења система противракетне одбране у Источној Европи.
Руси се сећају да су пре готово једног века амерички војници држали под окупацијом север Русије како би срушили комунистички режим. Негодују у Москви и због сумње да је Хилари Клинтон, америчка државна секретарка у време првог председничког мандата Барака Обаме, покушавала да свргне Владимира Путина, наводи Соломон.
Москва, упркос свему овоме, сарађује са САД, пише аутор и додаје да је Русија уступила америчкој војсци своје базе у Авганистану, као и да јој даје обавештајне податке.
Специјалне службе Русије упозоравале су америчке партнере 2011. године у вези с браћом Царнајевима, који су две године касније извели терористички напад у Бостону.
Трамп није први амерички председник који је уверен да ће успети да изглади односе с Путином. А да ли ће бити успешнији од својих претходника?
Према Соломоновом мишљењу, двојица председника имају много тога заједничког: обојица желе да искорене тероризам, обојица су настројена више „националистички“ него „интернационалистички“, обојица желе билатералне трговинске односе.
И Путин и Трамп, наводи Соломон, говоре отворено, а не политички коректно. То им, према мишљењу аутора, такође може помоћи да се сложе.
Отопљавање у односима довешће до брзог уништења ДАЕШ-а, а после тога ће бити могуће потпуно обновити истинско пријатељство двеју великих земаља, закључује канадски новинар.
